Moja iskustvena perspektiva daje mi za pravo da tvrdim… da je elevator izistinski najmanja sociološka laboratorija. U njemu se trenutno, u deliću sekunde, uspostavljaju mnogi socijalni odnosi (bez dodira i s dodirom, neverbalni i verbalni…)
On je jedan od najneobičnijih i vrlo (knjigama i istraživanjima) plodnih, ali i popularnih naučnika. Dr Dragoljub Đorđević, profesor sociologije na Mašinskom fakultetu u Nišu, svojim radovima zaslužio je da ga malenkost gorenatpisanog u jednom prikazu knjige nazove andergraund sociologom. Rezerva s kojom je to bilo „definisano“ brzo je iščilela iz autora. Đorđeviću se ona dopala, ali ne samo njemu, već i jednom makedonskom kolegi, pa se i jedno i drugo „dopadanje“, videli smo, našlo pomenuto i citirano i u ovde predstavljanoj sociologiji liftova. Pod naslovom „Lift nije igračka“ i sa podnaslovom/motom „Sociološka kazivanja o liftu (u, ispred iza i okolo njega)“.