Inflaciju u Srbiji dižu usluge, a ne roba: Razlog brži rast plata od produktivnosti

Dok je ranije inflacija bila visoka zbog cena hrane i energenata, sada inflacija najviše proističe iz rasta cena usluga, ali većina ekonomista očekuje usporavanje prosečne inflacije do kraja godine.

„U ovoj godini najveći doprinos inflaciji dolazi od rasta cena usluga, što je inače slučaj i u drugim evropskim zemljama, koji se velikim delom objašnjava bržim rastom realnih zarada od rasta produktivnosti“, kaže Milojko Arsić sa Eknomskog fakulteta u Beogradu.

On očekuje da se inflacija spusti na oko 3,5 odsto na kraju godine, što bi značilo prosečan rast cena u ovoj godini u intervalu od četiri do 4,5 odsto.

Ekonomisti Rajfajzen banke takođe beleže usluge koje su imale prilično snažan rast od 0,9 odsto mesečno u odnosu na prosečnu stopu rasta od 0,5 odsto u prva četiri meseca.

„Ne smatramo to zabrinjavajućim, jer je rast proizašao iz povećanja cena smeštaja koje imaju samo 0,49 odsto učešća u potrošačkoj korpi i premije osiguranja vozila koje imaju 1,10 odsto učešća u potrošačkoj korpi“, kažu u analizi ekonomskih kretanja banke za jun mesec.

Usluge su inače u prvih pet meseci ove godine rasle tri odsto, ali i brže ako se pogleda isti period prošle godine do maja,  beleži se skok od 5,5 odsto. U pojedinačnim kategorijama u odnosu na isti mesec prošle godine rekord drže usluge smeštaja sa 38,2 odsto i stvarne stambene rente sa 24,6 odsto. Ni druge kategorije usluga ne zaostaju pa je tako lična nega skuplja 23,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine,  usluge u frizerskim i kozmetičkim salonima su više za 16,4 odsto i osiguranje 11,3 odsto.

Kako očekuju u Rajfajzenu, iako i dalje postoje inflatorni faktori koji se ne mogu zanemariti – geopolitički sentiment koji utiče na promenjivost cena energenata, oporavak dinamike lične potrošnje, mišljenja su da će inflacija pasti na nivo od tri odsto do kraja godine uz podršku prosečne poljoprivredne sezone, pada cena hrane i energenata.

Veza između usluga, plata i BDP-a

Nominalne zarade su u prva četiri meseca povećane za 15 odsto, a realne za devet odsto u odnosu na isti period prošle godine. Kako Arsić objašnjava, kao posledica neravnoteže između ponude i tražnje za radnom snagom, realne zarade su od 2017. godine rasle preko 40 odsto, dok je produktivnost povećana za oko deset odsto. Rezultat je rast jediničnih troškova rada za oko 30 odsto, kaže ovaj profesor Ekonomskog fakulteta.

„Zbog ovoga je manja konkurentnost srpske privrede u spoljnoj tgovini, ali to utiče i na rast cena nerazmenjivih dobara, usluga i drugog“, kaže Arsić, dodajući da to nije slučaj samo u Srbiji već i u drugim evropskim zemljama, naročito zemljama Centralno-istočne Evrope „koje se suočavaju sa demografskim problemima“.

Privredni rast je u prvom kvartalu najviše napredovao upravo zahvaljujući novim (IKT sektor) i tradicionalnim uslugama kao što su trgovina, saobraćaj, turizam, finansijske usluge i drugo.

„U malim privredama kao što je srpska, domaća tražnja može da bude pokretač u kraćim vremenskim periodima, ali je u dugom roku za rast presudan rast izvoza,“ kaže Arsić.

Usluge u Evropi takođe rizik

Kako kažu ekonomisti Erste banke u maju je inflacija u evrozoni neočekivano porasla na 2,6 odsto međugodišnje.

„Glavni razlog za to bila je veća inflacija u uslugama, koja je primetno porasla sa 3,7 odsto na 4,1 odsto međugodišnje. Inflacija cena energije je blago porasla na 0,3 odsto međugodišnje zbog baznih efekata. Stopa inflacije za robu je oslabila na još niži nivo od 0,7odsto“, kažu iz Erste banke.

Prema očekivanjima bankara u evrozoni ukupna inflacija u narednim mesecima treba da bude u blagom padu, ali zbog baznih efekata, silazni pritisak inflacije energenata će se privremeno povećati u avgustu i septembru, što bi verovatno moglo da privremeno približi stopu inflacije na dva odsto pod pretpostavkom da svetske cene nafte i gasa ostanu stabilne.

„Predviđamo stopu inflacije od 2,4 odsto u 2024. i dalji pad na 2,1 odsto u 2025. Cene usluga su trenutno najveći faktor rizika za našu prognozu“, navodi se u analizi Erste banke za evrozonu.