U Srbiji niko ne proverava da li je imovina građana srazmerna njihovim prihodima

Srbiji ne treba novi zakon kako bi se sprovela unakrsna kontrola imovine i prihoda građana. Dovoljno je samo  dosledno sprovođenje postojećih zakona, izričita je, u razgovoru za Novu ekonomiju stručnjak za fiskalnu politiku, prof. dr Milica Bisić. 

A, doslednosti u sprovođenju davno donetih propisa kojim se, i u našoj zemlji, vodi računa da li je, na primer, novi automobil vrednosti prostranog dvosobnog stana, kupljen od prihoda koji su zarađeni legalnim putem, baš i nema.

Zvaničan broj onih koji vanredno dobro zarađuju i, po tom osnovu, plaćaju godišnji porez na dohodak građana iz godine u godinu, ne samo da stagnira, već i blago pada. 

Takođe, Srbija je jedna od retkih zemalja za čije bogataše američki „Forbes“ listu ne pravi na bazi podataka o ličnom bogatstvu istih, već na bazi informacija o poslovanju njihovih kompanija.

Na pitanje – zašto smo jedna od retkih zemalja Evrope u kojoj oni koji nelegalno zarađuju bez ikakvog straha da će im na vrata zakucati poreska policija, kupuju nekretnine, automobile, skup nakit i turističke aranžmane za najeksluzivnije destinacije, odgovor je – pre svega – nedostatak političke volje. 

Pred svake izbore, najavi se novi zakon koji bi trebao da reguliše ovu oblast.

Naravno, nakon izbora se sve to zaboravi. 

Pri tom, građani uglavnom i ne znaju da mi već imamo zakon koji, ako se želi, reguliše sankcionisanje nelegalno stečene imovine.

„Postoje dve osnovne prepreke za promenu važećih zakonskih propisa koji se odnose na ovu oblast“, kaže za Novu ekonomiju prof. dr Milojko Arsić sa beogradskog Ekonomskog fakulteta.

On dodaje da se prva prepreka odnosi na odsustvo političke volje za primenu važećih zakonskih rešenja.

Razlog za to je što postoje uticajne interesne grupe, koje su bliske vlasti, a koje bi verovatno bile pogođene primenom ovog zakona. 

Činjenica da primena zakona zavisi od političke volje ukazuje u kojoj meri su institucije u Srbiji slabe, jer zakoni mogu da se primenjuju, ali i ne moraju. Tačnije, primena zakona je fleksibilna – od slučaja do slučaja.

Drugi važan razlog je, ističe prof. dr Arsić, to što Poreska uprava nema dovoljno kapaciteta.

„Broj zaposlenih u Poreskoj upravi nedovoljan je za sprovođenje redovnih nadležnosti, a ovo bi bio relativno veliki dodatni posao. Unakrsna procena poreske osnovice bi zahtevala angažovanje većeg broja najstručnijih kadrova, procedure dokazivanja bi bile dugotrajne, dok bi prihodi, koje bi po tom osnovu Poreska uprava naplatila, bili relativno skromni. Takođe, mislim da rukovodioci i zaposleni u Poreskoj upravi, zbog loših iskustava iz prošlosti, u neku ruku beže od ove kontrole, jer nisu sigurni u kojoj meri bi država, odnosno predstavnici vlade, policije, pravosuđa i slično, stala iza njih kada bi predmet kontrole bile ljudi bliski vladajućem režimu. Ovo je dodatni pokazatelj slabosti institucija u Srbiji. Osim toga, objektivno je teško dokazati nesklad između imovine i dohodaka koji je nastao pre deset ili 20 godina, a mnogi od onih koji bi bili predmet kontrole u međuvremenu su se potrudili da na neki način nađu pokriće za imovinu

kojom raspolažu“, objašnjava prof. Arsić.

Milica Bisić, koja je, u Vladi Zorana Đinđića obavljala funkciju zamenika ministra finansija, a u vreme dok je premijer bio Ivica Dačić bila specijalni savetnik tadašnjeg ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića ističe da je praktična prepreka obavljanju posla unakrsne provere imovine i prihoda u Srbiji nedostatak informacionog sistema, odnosno objedinjenih podataka o poreskim obveznicima u Poreskoj upravi, kao i u Katastru nepokretnosti.

„Međutim, suštinska prepreka je odsustvo volje da se Poreskoj upravi stvaranjue ovakvog informaciono sistema odredi kao prioritetni zadatak, što je možda posledica odsustva volje da se ovo pitanje posledno i nepristrasno rešava. Ovako, uvek neko može biti predmet posebne pažnje, a ne svi koji bi mogli biti u istoj situaciji“, zaključuje prof. Bisić.

Da postoji otpor primeni unakrsne kontrole imovine i prihoda priznaje i aktuelni ministar finansija prof.dr Dušan Vujović.

„Postoje brojni primeri otpora za primenu ove mere. To se, između ostalog, vidi i kroz postupak pripreme novog zakona o proceniteljima, a koji bi, kako verujemo, doneo sistem realnije procene vrednosti imovine“, naglašava ministar Dušan Vujović.

Izmenama Zakona o poreskom sistemu i poreskoj administraciji iz 2012. godine bila je predviđena svojevrsna amnestija za one državljane Srbije koji imaju vrednu imovinu, iznad 35 miliona dinara, odnosno 270.000 evra, u zemlji i inostranstvu, a nisu je prijavili poreskim organima. 

Važno je bilo da prijavu te imovine, bez posebnih pitanja kako su do nje došli, prijave od 15. januara do 31. marta 2013. godine.

Tada se iz Vlade moglo čuti da će oni koji poseduju vrednu imovinu, a istu ne prijave u ostavljenom roku morati da plate porez na raziliku između neprijavljene imovine i prihoda, po stopi od 20 odsto.

Prof. Milica Bisić danas procenjuje da je u pitanju bila samo jedna od jednokratnih akcija, a ne i sistemski pristup rešavanju izbegavanja plaćanja poreza.

Stručnjaci se slažu da nepostojanje ove vrste sistemske kontrole može biti okidač za još veću sivu ekonomiju i korupciju.

„Odlaganje primene unakrsne provere poreske osnovice daje uverenje da će se obveznici koji nisu platili porez ili su stekli imovinu na drugi nelegalan način definitivno izvući od sankcija od strane države. Naime, unakrsna procena poreske osnovice predstavlja poslednju mogućnost da država sankcioniše one koji su u prošlosti izbegli plaćanje poreza. Odsutsvo primene važećih propisa istovremeno utiče na očekivanje da će nekažnjiva utaja poreza i nelegalno sticanje imovine biti mogući i u budućnosti. U tom smislu, odsustvo unakrsne provere poreske osnovice, kao krajnje mera za kažnjavanje nelegalanog bogaćanja, sigurno podstiče sivu ekonomiju, korupciju, ali i klasičan kriminal“, objašnjava prof. Milojko Arsić.

S druge strane, prof. Milica Bisić smatra da osnovni uzrok sive ekonomije ne može biti samo odsustvo unakrsne procene poreske osnovice, već opšta nedoslednost i nedelotvornost Poreske

uprave.

„Tu su i česte poreske amnestije, odnosno potpuno ili delimično umanjenje poreza iz prošlosti, zarad budućeg redovnog plaćanja, zatim nizak kvalitet javnih usluga, kao i opšte odsustvo poverenja u institucije države. Naglašavam da ne možemo izjednačavati poverenje prema pojedincima sa poverenjem u institucije“, naglašava prof. Bisić.

Da bi u Srbiji konačno, kao i u najvećem delu razvijenog sveta, zavladao, uslovno rečeno, strah od poreznika, odnosno odgovornost prema poštovanju donetih propisa, potrebno je, smatraju stručnjaci, uraditi više stvari.

„Izvesno je da je potrebna dugotrajna neselektivna primena poreskih propisa, a to znači da primena poreskih propisa neće zavisiti od političke volje, niti od toga da li će neki predstavnik vlade ili vladajuće stranke intervenisati za nekog poreskog obveznika. Dodatni problem, koji podstiče utaju poreza i otežava kontrolu i primenu sankcija, predstavlja to što su postojeći poreski pripisi često nejasni i nedorečeni, a poreske procedure komlikovane, dugotrajne i skupe. Za efikasniju Poresku upravu potrebno je da se unaprede njeni kapaciteti, odnosno da se poveća broj zaposlenih koji je sada nedovoljan u odnosu na broj stanovnika i broj preduzeća i preduzetnika“, navodi prof. Arsić.

Takođe, smatra on, potrebno je da se povećaju plate poreskim inspektorima koji rade komplikovan i rizičan posao, i koji su svakodnevno izloženi pristiscima, ali i iskušenju korupcije.

Osim toga, potrebno je da se unapredi organizaciona struktura Poreske uprave, kao i da se unaprede mehanizmi kontrole poreskih obveznika. 

Za efikasniji rad Poreske uprave važno je da, ističe prof. Arsić, ona u punoj meri dobije adekvatnu podršku drugih državnih organa i to prvenstveno pravosuđa, kako bi se otkriveni poreski prekršaji i krivična dela efikasnije sankcionisali.

I poreski stručnjak, prof. dr Milica Bisić veruje da država mora učiniti sve potrebne korake kako bi poreski obveznici spremnije, dobrovoljno plaćali svoje obaveze.

„Građani bi to i činili, ali je potrebno da veruju da je poreski sistem pravičan, da će se neplaćanje poreza otkriti i kazniti i da se poreski prihodi koriste na dobar način“, zaključuje prof. Bisić.

NEMA PRESUDA ZA UTAJU IMOVINE

Poreska uprava ne sprovodi posebne kontrole usaglašenosti imovine i prihoda građana. Međutim, do sada je kroz druge poslove, kažu podaci ove institucije, identifikovala oko 500 građana koja raspolažu imovinom vrednijom od 35 miliona dinara, a da nisu prijavila tu imovinu. 

Ipak, za sada ni jedan slučaj utuženja po ovom osnovu nije pravosnažno okončan.