Zapadni Balkan treba da uloži 37 milijardi dolara za zaštitu od klimatskih promena

Šest zemalja Zapadnog Balkana treba zajedno da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi adekvatno zaštitile građane i imovinu od sve većih štetnih uticaja klimatskih promena, zaključak je regionalnog Izveštaja o klimatskim promenama i razvoju (CCDR) Svetske banke koji je objavljen juče.

Ova ulaganja bi pomogla regionu, koji čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Srbija i Crna Gora, da izbege gubitke ljudskih života, imovine i produktivnosti, ali i da podstakne privredni rast.

Izostanak akcije nije opcija za region, pošto je već pod snažnim uticajem klimatskih promena.

Primera radi, tokom protekle decenije poplave su neposredno pogodile dva miliona ljudi, a njihovi efekti će se dodatno pogoršavati sa pojavom sve ekstremnijih padavina.

Sve veću pretnju predstavljaju i šumski požari, kojih je 2021. zabeleženo preko 1.500, što odgovara povećanju od 21 odsto tokom protekle decenije.

Suše negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a toplotni talasi doprinose zagađenju vazduha i tako izazivaju hiljade prevremenih smrti godišnje na Zapadnom Balkanu, navodi se u saopštenju Svetske banke.

„Klimatske promene jasna su pretnja za ekonomski razvoj Zapadnog Balkana“, rekla je Šaoćing Ju, direktorka za Zapadni Balkan u Svetskoj banci.

Ona je navela da su troškovi investiranja u prilagođavanje značajni, međutim da su koristi od tih ulaganja još veće.

„Ako se pripremimo za klimatske rizike, možemo spasiti živote, sačuvati lokalne zajednice i podstaći privredni rast“, dodala je ona.

Prema procenama Svetske banke, ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene donose značajne prinose, i to naročito u ekonomijama nižeg i srednjeg nivoa dohotka, gde se za svaki uloženi dolar ostvari korist u vrednosti od oko četiri dolara.

Pored toga, zemlje Zapadnog Balkana treba da smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte da bi ostale konkurentne, unapredile energetsku sigurnost i privukle strana ulaganja.

Ipak postizanje klimatske neutralnosti do 2050, u skladu sa ciljevima Evropske unije, zahtevalo bi dodatna ulaganja od 32 milijarde dolara.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte moguće je svesti na nulu na nivou čitave privrede do 2050. ako bi postrojenja na solarnu energiju, energiju vetra i hidroenergiju mogla da proizvedu više od 95 odsto ukupne energije, što bi predstavljalo značajno povećanje u odnosu na sadašnji procenat od jedne trećine ukupne energije proizvedene iz ovih izvora.

Pored toga, neophodna je i dekarbonizacija sektora građevinskih objekata kroz ulaganja u energetsku efikasnost.

Nadalje, i sektor saobraćaja mora doživeti dalekosežnu transformaciju kroz smanjenje tražnje za vozilima, usvajanje održivijih vidova prevoza i prelazak na električna vozila, navodi se u saopštenju.

U izveštaju se naglašava da značajan deo potrebnih sredstava može doći iz privatnog sektora.

Međutim, da bi bile u stanju da mobilišu privatna ulaganja, zemlje Zapadnog Balkana moraju da obezbede stabilno regulatorno okruženje i atraktivna finansijska tržišta kako bi podstakle kompanije da iskoriste prilike koje pruža ova tranzicija.

U izveštaju za Zapadni Balkan je navedeno nekoliko preporuka koje će omogućiti regionu da do 2050. ostvari klimatsku neutralnost.

Primera radi, nužno je osnovati posebne državne organe ili komisije usredsređene na klimatske promene, a nacionalne obaveze u pogledu klimatskih promena trebalo bi da predstavljaju osnovu za rešavanje svih klimatskih pitanja.

Jačanje regionalnih institucija neophodno je da bi se omogućila koordinacija na poljima kao što su sistemi za rano upozoravanje, zajedničko upravljanje resursima i harmonizacija energetskih sistema.

Takođe, neophodne su reforme obrazovanja i obuke kako bi se unapredili mobilnost radne snage i aktivnosti na usvajanju klimatski pametnih praksi.

Kako se navodi u saopštenju, grupa Svetske banke je sebi postavila cilj da do 2025. opredeli 45 odsto svog finansiranja za klimatske aktivnosti, pri čemu će sredstva biti ravnomerno raspodeljena na ublažavanje posledica klimatskih promena i prilagođavanje na njih.

Tokom fiskalne 2023. i 2024, Grupa Svetske banke obezbedila je skoro 1,2 milijarde dolara za finansiranje klimatskih aktivnosti na Zapadnom Balkanu.

Pitali smo stručnjake: Da li će nam ovakve vrućine postati uobičajene?