Pitali smo stručnjake: Da li će nam ovakve vrućine postati uobičajene?

Prošla, 2023. godina, proglašena je za globalno najtopliju u istoriji, ali i u Srbiji. Podaci ukazuju da će ova godina biti još toplija, a prethodnih uzastopnih 13 meseci bilo globalno najtoplije u poslednje 174 godine, od kada se i vrše merenja.

Toplotni talas u kome se nalazimo polako prolazi, ali se očekuje njegovo ponavljanje, navode stručnjaci za Novu ekonomiju.

U Srbiji je ova godina započela sušom koja je izazvala probleme u ratarskoj proizvodnji u vreme setve, a zatim je tu sušu naglo pojačao toplotni talas koji je izazvao ranije sazrevanje vegetacije kod mnogih kultura.

Međutim, nakon toga, temperature su se vratile u opseg očekivanih za klimu kakva je bila tokom 20. veka i došlo je do pojave mraza.

Kako stručnjaci navode, „da nije bilo prethodnog toplog vremena, vegetacija ne bi ni krenula, pa mraz ne bi bio u prilici da ošteti biljke.“

Potom su usledila su dva toplotna talasa u junu, koji su doveli do obaranja dnevnih temperaturnih rekorda, nakon čega su usledile i jake oluje.

Po izveštaju RHMZ, jun koji je za nama je bio najtopliji od 1951. godine, kada su započele da se sistematski rade analize.

„Sada se nalazimo u trećem toplotnom talasu od početka godine, koji će bit i najduži. Temperature su izuzetno visoke i ponovo se desilo obaranje dnevnih temperaturnih rekorda“, kaže za Novu ekonomiju profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić.

„Po sadašnjoj učestalosti toplotnih talasa, oni se i ne čine kao ekstremni vremenski događaji – već nešto što stalno doživljavamo. Ipak, da se ne dešavaju ubrzane klimatske promene, ovi događaji bili bi veoma retka pojava, a ako uzmemo u obzir celu godinu, oni se ne bi javljali svake godine, jedne godine jedanput u toku zime, druge u toku leta“, rekla je Vuković Vimić.

Sa naučne strane, ako posmatramo samo jedan deo godine (na primer, sredinu leta), oni bi trebalo da se u tom periodu javljaju jednom u deset godina.

Prosečna temperatura u Srbiji najbrže je rasla upravo za leto, a temperature su dostigle vrednosti da je uobičajeno da nam ovo godišnje doba bude toliko toplo da spada u „ekstremno topla“, ali ako poredimo sa 20. vekom.

„Tako će isto ono što sada smatramo veoma toplim letom biti uobičajeno sredinom 21. veka, a to znači da će biti još probijanja rekordnih vrednosti temperatura“, smatra Vimić.

Toplani talas u kome se trenutno nalazimo, počeo je da se razvija 6. jula, tako da smo danas već skoro pa deset dana u ekstremno toplim uslovima.

Prema trenutnim prognozama, prvo osetno zahlađenje – sa temperaturama bližim 30 stepeni Celzijusa očekuje se oko 20. jula, ali već u nekoliko sledećih dana posle ovog „zahlađenja“ nas ponovo očekuje porast temperatura, što znači da osetniji pad temperatura eventualno možemo očekivati od 25. do 29. jula.

Pripremili: Institut za meteorologiju, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu

„Ovo nam kažu prognoze, a kako će zaista izgladiti narednih desetak dana videćemo uskoro… Uakom slučaju ovo je drugi toplani talas ovog leta, pošto je prvi bio registrovan oko 20. juna i na sreću trajao je znatno kraće“, dodaje profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević.

On dodaje kako „iako nisu probijeni rekordi za najviše ikada izmerene temperature u Srbiji, tokom više dana odstupanja temperatura od očekivanih vrednosti za ovo doba godine su bila veća od deset stepeni Celzijusa“.

Do sada najviša temperatura od 41 stepen Celzijusov je izmerena u Ćupriji i to 14. jula, a u nekim gradovima su oboreni i rekordi za najviše izmerene temperature za odgovarajuće datume, kao na primer u Beogradu 12. jula, kada je izmereno 38,1 stepen Celzijusov, što je najviša temperatura za 12. jul od 1920. godine.

„Upravo sama dužina ovog toplotnog talasa jedna od osnovnih njegovih karakteristika, odnosno njegov intenzitet, koji se može izraziti kao zbir odstupanja temperatura od očekivanih vrednosti za ovo doba godine“, ističe Đurđević za Novu Ekonomiju.

Ovako dugi i intenzivni toplotni talasi su postali skoro neizostavna realnost tokom leta iznad Evropskog kontinenta.

Od 2018. nije bilo godine da Evropski kontinent tokom leta nije bio pogođen intenzivnim toplotnim talasom, a poslednji u ovom nizu je toplotni talas koji se upravo odvija iznad istočne Evrope, uključujući i Srbiju.

„Jednostavno, toplotni talasi koji ne samo da su danas postali učestaliji nego pre, postaju i sve intenzivniji i samo je pitanje koji region našeg kontinenata će koje godine biti pogođen ovako neprijatnim vremenskim uslovima, koji iz sebe ostavljaju više nego jasne posledice“ zaključuje Đurđević.

Suše Srbiji uzele više od četiri milijarde evra: Država spora u primeni zaštitnih mera