Otkud mraz u aprilu i koliko je oštetio srpske vinograde?

Klimatske promene utiču na sve oblasti privrede, a posebno jak uticaj su imale na vinogradare pre samo nekoliko nedelja. Tada je pozni mraz izazvao priličnu štetu vinogradima u Srbiji, a najpogođeniji su bili čokoti u ravničarskim delovima i mikrodepresijama, gde su temperature tokom ranih jutarnjih časova dostizale i -4 stepena. 

Pozni prolećni mrazevi se sve češće pojavljuju već nekoliko godina i predstavljaju značajan problem sa kojima se bore vinogradari i u mediteranskom delu Evrope, u francuskom Bordou, severnoj Italiji… 

Poslednju dekadu sve češće se beleže nagle temperaturne promene, a (ukoliko se uzmu u razmatranje i promene ovog proleća) proces vegetacije za određene sorte vinove loze počinje do 25 ili čak 30 dana ranije nego što je uobičajeno.

Bitno je istaći da od poznih prolećnih mrazeva najviše stradaju sorte sa ranim kretanjem, a posebna se pažnja pridaje lastarima (najmlađi, jednogodišnji deo čokota).

“Važnost ovog mraza se ogleda u tome što je on bio prilično jakog intenziteta. U zavisnosti od lokaliteta temperatura je varirala između -2 i -4 stepena, a trajao je nekoliko sati – što je u momentu pojave, ako povežemo sa lastarima koji su se razvili u tom periodu kod većine sorti, bilo veoma pogubno”, rekao je profesor Zoran Pržić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za Novu ekonomiju. 

Govoreći o šteti koja je nastala, profesor Pržić ističe da su oštećenja vidna na sortama koje su se više razvile, gde su lastari dostigli čak od 20 do 25 centimetara, a ogledaju se u sasušenim vrhovima, a negde i na celim lastarima. 

“Sorte koje su stradale u pojedinim lokalitetima su one koje su ranije krenule i najviše odmakle u svom razvoju, kao što su šardone, smederevka, prokupac, hamburg, muskat italijanski – a oštećenja su uglavnom u vidu nekrotičnih pojava na nešto mlađim listovima”, smatra profesor. 

Na pitanje o tome kako je mraz uticao na ovogodišnji rod, naš sagovornik smatra da za sve ove sorte koje su razvile svoje cvasti zasigurno nema roda, bar ne na onim glavnim lastarima. 

Kao savet koju meru primeniti u ovim okolnostima, on preporučuje da tamo gde je u potpunosti izmrzao ceo lastar, takve lastare je potrebno olačiti, ukloniti od osnove, kako bi se provocirao razvoj lastara iz suočica. 

Kako bi se vinogradari “izborili” sa ovim, okreću se ka pasivnim i aktivnim mehanizmima. 

Pasivne mere borbe podrazumevaju da se pre podizanja zasada obave analize agrometeoroloških uslova lokaliteta i ukoliko tamo u višegodišnjem proseku (desetak godina) postoje dve ili tri godine sa pojavom poznog prolećnog mraza, tu bi trebalo izabrati neke sorte koje su otpornije na njegovu pojavu ili prosto ne podizati vinograd na takvim terenima. 

Sa druge strane, aktivna zaštita od mraza podrazumeva specifične mere koje se ogledaju u upotrebi “sporogorućih sveća” koje se postavljaju u vinogradu, gasnih peći, instaliranjem sistema za orošavanje, postavljanje vetroturbina za mešanje vazduha i drugih.    

Kako ističe Pržić, “ove mere još uvek nisu u velikoj meri zaživele u našem vinogradarstvu, iako se u većini potencijalno mraznih područja Evrope ubrajaju u standardne mere borbe protiv poznih prolećnih mrazeva”.  

Pored vinove loze, koštunjavo voće, jabučasto voće, kao i neke ratarske kulture (poput krompira) su pretrpele značajna oštećenja pod naletom mraza. 

Posmatrajući gde je uloga države u ovoj tematici, profesor navodi primer rejonizacije vinogradarskih površina koja je obavljena 2012. godine u Srbiji, gde je određeno koji su vinski regioni/vinogorja i nekoliko vinogradarskih oaza – od čega će zavisiti primena državnih subvencija za vinogradare u delu podizanja ili eksploatacije vinograda. 

“Data je preporuka za sva definisana vinogorja i vinogradarske oaze šta i gde može da se gaji, a da sa sigurnošću imate obezbeđen kvalitet – i da se na osnovu toga proizvodi vino sa zaštićenim geografskim poreklom”, izjavio je Pržić za Novu ekonomiju.

Uloga klimatskih promena u ovim dešavanjima više je negativna nego pozitivna, međutim, Pržić smatra da konkretno u ovoj oblasti mogu da se uoče i pojedine pozitivne strane – pretežno kroz mogućnost uzgajanja novih sorti, koje su donedavno uspevale samo u nešto toplijim regionima.  

Tokom diskusije se nametnula i tema o organskoj proizvodnji u vinogradarstvu – proizvodnja u kojoj više nema mineralnih đubriva, za koju profesor veruje da ima veliki potencijal u Srbiji. 

“Dobar potencijal za organsku proizvodnju imaju naše autohtone sorte i to pre svega Prokupac, kao nešto što je na tržištu prepoznato kao autentično. Sa druge strane, organska proizvodnja u vinogradarstvu tek treba da “zaživi” u našoj zemlji i bitna je činjenica da ima interesanata za ovo, ali da nažalost malo njih sebi može priuštiti ovaj vid proizvodnje”, zaključuje profesor Pržić. 

Proizvodnja vina najniža od 1961. godine, sve je manje i vinopija i vinograda