Proizvodnja vina najniža od 1961. godine, sve je manje i vinopija i vinograda

Proizvođačima vina je i 2023. godina bila teška: globalna potrošnja je smanjenja, cene proizvodnje se nisu smirile, a sve je manje i površina pod vinogradima – koji su pogođeni kako klimatskim promenama tako i bolestima – rekao je Džon Barker iz Internacinalne organizacije loze i vina (OIV).

OIV je međunarodna organizacija sa 50 država članica koje proizvode i konzumiraju grožđe i vino, koje predstavljaju 75 odsto svetske površine vinograda, 87 odsto proizvodnje svetskog vina i 71 odsto svetske potrošnje vina.

Barker je, predstavljajući godišnji izveštaj, na konferenciji za medije naveo da je površina vinograda globalno nastavila da opada, smanjivši se za 0,5 odsto u odnosu na 2022. godinu, na 7,2 miliona hektara.

Ovaj trend se nastavlja treću godinu zaredom, podstaknut je krčenjem vinograda u glavnim vinogradarskim regionima, a uključuje sve vrste grožđa –  širom obe hemisfere.

Na proizvodnju vina su najviše uticali ekstremni klimatski uslovi i rasprostranjena gljivična oboljenja, što je kulminiralo istorijskim niskim nivoom u globalnoj proizvodnji vina od 237 miliona hektolitara.

Ovo je označilo pad od deset odsto u odnosu na 2022. i predstavlja najnižu proizvodnju od 1961. godine.

Smanjena je i potrošnja vina. Globalna konzumacija u 2023. procenjuje se na 221 milion hektolitara, što ukazuje na smanjenje od 2,6 odsto u odnosu na već nizak nivo iz 2022. godine.

“Nagli rast troškova proizvodnje i distribucije, izazvan inflatornim pritiscima, doveli su do viših cena vina za potrošače, čija je kupovna moć već bila smanjena,” kažu vinari. Prosečna cena litra izvoznog vina je rekordno visoka i iznosila je 3,62 evra po litru.

Međunarodna trgovina vinom u 2023. takođe je bila značajno pogođena rastom cena. Iako je ukupan obim izvezenog vina pao na 99 miliona hektolitara, to je nadoknađeno visokom izvoznom vrednošću, koja dostigla 36 milijardi evra.