Od početka 21. veka Srbija se suočila sa jakim epizodama suša i ekstremnih padavina koje su izazvale velike ekonomske gubitke – procenjuje se da premašuju i šest milijardi evra, a više od 70 odsto tih gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama, što je preko četiri milijarde evra.
Učestalija pojava suša je jedna od najočiglednijih manifestacija klimatskih promena, a uskoro će postati i regularna, „prirodna“ pojava usled promena klimatskih uslova.
Porast globalne temperature, izazvan klimatskim promenama, dovodi do povećanja isparavanja vode iz tla i biljaka, što direktno doprinosi povećanju sušnih uslova.
Isto tako, u mnogim regionima, kišne sezone postaju kraće i intenzivnije, dok sušni periodi postaju duži.
„Iako ukupna količina padavina možda ne opada značajno, njihova raspodela tokom godine postaje nepravilna, povećavajući rizik od suša, te tako regije koje su nekada bile podložne redovnim padavinama sada doživljavaju duže sušne periode“, kaže profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević.
Takođe, svedoci smo ranog dolaska “paklenih” temperatura kod nas i u svetu – u čemu klimatske promene, opet, imaju udela.
Sa povećanjem broja i intenziteta toplih talasa dodatno se „pojačava“ suša i dolazi do smanjenja dostupnosti vode za poljoprivredu, piće i industriju.
Ove promene imaju značajne posledice po poljoprivredu, vodosnabdevanje i ljudsko zdravlje – suše dovode do smanjenja prinosa useva, nestašice vode, povećanja rizika od šumskih požara i degradacije zemljišta.
“Ukupna minimalna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, u periodu 2000 – 2020. godina, iznosi 6,8 milijardi evra. Više od 70% šteta nastale su usled suša i visokih temperatura izazvanih promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima.”, ističe se u dokumentuProgram prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada usvojila krajem 2023. godine.
„Iako su gubici povezani sa ovim sušama bili značajni, odgovori Vlade su uglavnom bili reaktivni i ad hoc, nakon završetka sušnih perioda„, navodi se u Nacionalnom planu za sušu iz 2020. godine.
Proaktivan pristup je posebno važan jer buduće klimatske promene mogu značajno doprineti povećanju ranjivosti i većim rizicima usled suša.
Tokom poslednjih nekoliko godina, u Srbiji je prisutna promena pristupa sa reaktivnog ka proaktivnom u upravljanju prirodnim nepogodama, koja je podstaknuta razornim poplavama iz 2014. godine.
Shodno tome, trenutne aktivnosti su uglavnom usmerene na poplave, što dovodi do situacije da u slučaju drugih nepogoda, poput suše, ceo proces je nedovoljno razvijen, kako se navodi u Nacionalnom planu.
Nakon velikih poplava iz 2014. godine, došlo je do pozitivnih pomaka u upravljanju prirodnim nepogodama, počevši od poboljšanja pravnog okvira do razvoja programa oporavka i sprovođenja mera za ublažavanje i pripremu.
„Mnogi ovi pomaci bili su prvenstveno usmereni na poplave – dok, za posledicu, Srbija još uvek nema nacionalni strateški dokument posvećen suši, iako su ekonomski gubici povezani sa sušama u nekim godinama približno isti kao i gubici od poplava 2014. godine„, ističe Đurđević za Novu Ekonomiju.
S druge strane, Srbija već ima neke elemente kako da odgovori na sušu, ali često ti elementi nisu u potpunosti razvijeni, fragmentirani su i nisu u stanju da funkcionišu zajedno, na šta profesor Đurđević dodaje da je “trenutni odgovor na sušu u zemlji uglavnom reaktivan, fokusirajući se na akcije nakon početka ili završetka suše.”
Grafik preuzet od projekata EXTREMES (Institut za meteorologiju, Fizički fakultet)
Shodno raspoloživim podacima, uočava se da klimatske promene imaju kompleksan uticaj na srpsku privredu, a suše, koje se ponavljaju u redovnim intervalima, imaju direktan uticaj na prinose kukuruza i ekonomsku vrednost poljoprivredne proizvodnje.
Kao jedna od glavnih poljoprivrednih kultura, ističe se kukuruz, koji predstavlja jednu od bitnijih komponenti u srpskom izvozu, a na koga suša može imati drastične efekte.
Upravo zato, padovi u prinosima i indeksima proizvodnje tokom godina izraženih suša, kao što su 2007, 2012 i 2021, jasno pokazuju potrebu za adaptivnim strategijama.
Bez odgovarajućih mera, suše će nastaviti da predstavljaju ozbiljnu pretnju poljoprivredi u Srbiji, što će zahtevati inovativne pristupe i podršku kako bi se ublažili negativni efekti klimatskih promena i osigurala stabilnost poljoprivrednog sektora“, zaključuje Đurđević.
Svi znamo da su cene stanova u Beogradu vrtoglavo "skočile" poslednjih nekoliko godina. Delovi grada koji su nekad važili za jeftine danas su skupi za većinu kupaca. Tamo gde su najjeftiniji stanovi u Beogra...
Kompanija "Bambi" saopštila je sinoć da je u fabrici u Požarevcu u smanjenom kapacitetu započela proizvodnju keksa "Plazma", nakon požara koji se u junu dogodio u toj fabrici.Nastavak proizvodnje odvijać...
Skupština akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) usvojila je na vanrednoj sednici, Odluku o izdavanju prve emisije obveznica Društva ukupne nominalne vrednosti 5,855 milijardi dinara.U skladu sa tom od...
"Za Srbiju bi najbolje rešenje bilo da za obezbeđenje nedostajuće električne energije zakupi desetak odsto kapaciteta mađarske nuklearne elektrane Pakš i izgradi gasnu elektranu u okolini Niša", rekao je str...
NOVA EKONOMIJA
prtplatite se za čitanje premium sadržaja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rsInforamcije koje imaju dodatnu vrednost
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.Ok