Požar na gradilištu kod naselja West 65
Na gradilištu kod naselja West 65 na Novom Beogradu danas oko 15 časova izbio je požar, objavio je N1.Naseljem se širio gust dim. Kako prenosi televizija, radnici su protivpožarnim aparatima pokušavali d...
Srbija jedna od retkih zemalja koje još koriste protivgradne rakete: Loš sistem kom građani ipak veruju
Protivgradna mreža – voćnjak
„Da se ne puca u oblak imali bismo katastrofu, a samo rakete mogu da nas spasu“ – ovo je samo jedna u nizu izjava o protivgradnim raketama koje „spašavaju“ sve nas od grada, a posebno poljoprivrednike, koje se čuju ovih dana, nakon što su grad i velika količina kiše ove i prošle nedelje oštetili brojne zasade širom Srbije.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da rakete zapravo nisu efikasne u razbijanju grada i danas da postoje mnogo efikasniji načini zaštite, ali se oni u Srbiji retko koriste. Među njima, glavni su protivgradne mreže koje sprečavaju štetu ili osiguranje imovine, koje sprečava finansijski gubitak ako do štete ipak dođe.
Zapravo, veoma mali broj zemalja koristi protivgradne rakete, za koje stručnjaci kažu da se mogu koristiti samo u eksperimentalne svrhe, dok za zaštitu od grada postoje druge, mnogo efikasnije metode.
„Ispitivanjima je ustanovljeno da je efikasnost protivgradnih raketa na veoma niskom nivou te da bi bilo isplativije i mnogo efikasnije okrenuti se drugim vidovima zaštite“, kaže za Novu ekonomiju klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đurđević.
Gledajući koji su najefikasnije alternative za zaštitu od grada, struka navodi kao prvo – osiguranje, a uz njega i postavljanje protivgradnih mreža.
Protivgradne mreže se kod nas koriste u intenzivnoj proizvodnji od 2006. godine. Prvo su primenjene na zasadima jabuke, a posle i na drugim voćarskim kulturama, prevashodno kruškama, a „nešto malo i na breskvama, borovnicama, malinama i na vinovoj lozi“.
„Ove vrste su najprofitabilnije, pa se kod njih isplate i uložena sredstva u postavljanje protivgradne zaštite, u vidu mreže“, kaže profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dragan Radivojević.
Prema njegovim rečima, postavljanje mreže košta i do 20.000 evra po hektaru, a ponekad i više od toga, ali mreže zato predstavljaju najefikasniji sistem zaštite zasada.
Stručnjaci navode da se postavka ovakvih sistema najviše isplati kod zasada voća koje se koristi za svežu potrošnju i to najpre ispod onog koje je „najvrednije“ – kao što su jabuke, kruške i borovnice, kod kojih se ulaganje u protivgradnu zaštitu najbrže vrati.
Šteta na grožđu
Snažne vremenske oscilacije u Srbiji u proteklih nekoliko nedelja, uz vrlo visoke temperature praćene velikim padavinama u kratkom roku, oštetile su pojedine kulture, posebno vinovu lozu.
Kako objašnjava profesor na Poljoprivrednom fakultetu Zoran Pržić, u pojedinim područjima je za par sati palo onoliko kiše koliko u redovnim okolnostima padne za mesec dana.
Kao savet vinogradarima, Pržić naglašava da odmah nakon pojave grada treba dezinfikovati povrede koje su nastale na lastarima, bobicama i drugim delovima zasada.
Govoreći o šteti, ističe da je „evidentnija šteta od grada nego od velikih padavina, ili pak poplava za kraće vreme – budući da su štete od grada trajne i nenadoknadive kada se govori o prinosu i kvalitetu grožđa.“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
