Protivgradna mreža – voćnjak
„Da se ne puca u oblak imali bismo katastrofu, a samo rakete mogu da nas spasu“ – ovo je samo jedna u nizu izjava o protivgradnim raketama koje „spašavaju“ sve nas od grada, a posebno poljoprivrednike, koje se čuju ovih dana, nakon što su grad i velika količina kiše ove i prošle nedelje oštetili brojne zasade širom Srbije.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da rakete zapravo nisu efikasne u razbijanju grada i danas da postoje mnogo efikasniji načini zaštite, ali se oni u Srbiji retko koriste. Među njima, glavni su protivgradne mreže koje sprečavaju štetu ili osiguranje imovine, koje sprečava finansijski gubitak ako do štete ipak dođe.
Zapravo, veoma mali broj zemalja koristi protivgradne rakete, za koje stručnjaci kažu da se mogu koristiti samo u eksperimentalne svrhe, dok za zaštitu od grada postoje druge, mnogo efikasnije metode.
„Ispitivanjima je ustanovljeno da je efikasnost protivgradnih raketa na veoma niskom nivou te da bi bilo isplativije i mnogo efikasnije okrenuti se drugim vidovima zaštite“, kaže za Novu ekonomiju klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đurđević.
Gledajući koji su najefikasnije alternative za zaštitu od grada, struka navodi kao prvo – osiguranje, a uz njega i postavljanje protivgradnih mreža.
Protivgradne mreže se kod nas koriste u intenzivnoj proizvodnji od 2006. godine. Prvo su primenjene na zasadima jabuke, a posle i na drugim voćarskim kulturama, prevashodno kruškama, a „nešto malo i na breskvama, borovnicama, malinama i na vinovoj lozi“.
„Ove vrste su najprofitabilnije, pa se kod njih isplate i uložena sredstva u postavljanje protivgradne zaštite, u vidu mreže“, kaže profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dragan Radivojević.
Prema njegovim rečima, postavljanje mreže košta i do 20.000 evra po hektaru, a ponekad i više od toga, ali mreže zato predstavljaju najefikasniji sistem zaštite zasada.
Stručnjaci navode da se postavka ovakvih sistema najviše isplati kod zasada voća koje se koristi za svežu potrošnju i to najpre ispod onog koje je „najvrednije“ – kao što su jabuke, kruške i borovnice, kod kojih se ulaganje u protivgradnu zaštitu najbrže vrati.
Snažne vremenske oscilacije u Srbiji u proteklih nekoliko nedelja, uz vrlo visoke temperature praćene velikim padavinama u kratkom roku, oštetile su pojedine kulture, posebno vinovu lozu.
Kako objašnjava profesor na Poljoprivrednom fakultetu Zoran Pržić, u pojedinim područjima je za par sati palo onoliko kiše koliko u redovnim okolnostima padne za mesec dana.
Kao savet vinogradarima, Pržić naglašava da odmah nakon pojave grada treba dezinfikovati povrede koje su nastale na lastarima, bobicama i drugim delovima zasada.
Govoreći o šteti, ističe da je „evidentnija šteta od grada nego od velikih padavina, ili pak poplava za kraće vreme – budući da su štete od grada trajne i nenadoknadive kada se govori o prinosu i kvalitetu grožđa.“
Decenija od katastrofalnih majskih poplava: Da li je Srbija spremna za nove?
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Kompanija Er Srbija (Air Serbia) prevezla je danas svog dvomilionitog putnika u ovoj godini, 11 dana ranije u odnosu na prošlu godinu.Od početka godine do danas Er Srbija je obavila 22.155 letova što je ...
Indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi porastao je protekle nedelje 1,2 odsto, na 997,1 poen, navedeno je na sajtu brokerske kuće Momentum Securities.Ukupan promet na tržištu iznosio je 155,2 ...
Država Srbija uzeće kredit od 42 milijarde dinara (oko 358,8 miliona evra) kod Banke Poštanska štedionica za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama. Izvođač radova na izgradn...
Firma Energotehnika - Južna Bačka sa još 38 podizvođača dobila je posao izgradnje postrojenja koje treba da snabdeva Nacionalni stadion, EXPO centar i prateće objekte u Surčinu grejanjem, klimatizacijom i st...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
