Švedske kompanije vide potencijal u mladim talentima iz Srbije, ali traže predvidljivo poslovno okruženje

Ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlot Samelin izjavila je danas na investicionom forumu „Srbija kao destinacija za švedski kapital“ da su transparentnost, vladavina prava, predvidivo poslovno okruženje i usklađivanje sa standardima Evropske unije ključni faktori za novi talas stranih investicija u zemljama Zapadnog Balkana.

,,Kontinuirani proces usklađivanja sa standardima Evropske unije (EU) u oblastima kao što su javne nabavke i trgovina igra ključnu ulogu u uspostavljanju fer konkurencije i pruža mogućnost kompanijama da građanima Srbije ponude najbolje moguće proizvode i usluge po konkurentnim cenama. Takvo usklađivanje podržava i dugoročni plan Srbije da se integriše u jedinstveno tržište EU”, poručila je ambasadorka Samelin.

Viša menadžerka za rad sa klijentima kompanije Ericsson Mirjana Stojanović rekla je da je Srbija regionalni centar kompetencija te kompanije, kao i da najveću konkurentsku prednost predstavljaju mladi inženjeri koji dolaze sa tehničkih fakulteta.

„Srbija ima snažan priliv mladih talenata sa tehničkih univerziteta, koji su veoma dobro obučeni, brzo usvajaju nove tehnologije i mogu odmah da se uključe u projekte“, rekla je Stojanović.

Šef kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Demijen Sorel rekao je da Srbija više nije zemlja koja investitore privlači isključivo jeftinom radnom snagom, već da se postepeno pomera ka složenijim i vrednijim industrijama.

„Podsticaji više nisu dovoljni. Kvalitet infrastrukture mora da bude unapređen, posebno kada je reč o regionalnoj i evropskoj povezanosti“, rekao je on.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović ocenio je da Zapadni Balkan više ne funkcioniše kao jedinstvena investiciona celina, ali da Srbija ima određene konkurentske prednosti u odnosu na region.

Prema njegovim rečima, Srbija je posebno konkurentna u uslužnom sektoru, automobilskoj industriji, IT sektoru i proizvodnji hrane, dok zaostaje u automatizaciji poljoprivrede i energetske tranzicije.

„Energetska tranzicija nije nešto što može da se dogodi samo od sebe niti što mogu same da iznesu lokalne kompanije. To je proces koji zahteva spoljne investicije“, rekao je Vesović.

Regionalna menadžerka organizacije Helvetas za Zapadni Balkan Emilija Jovanova Stoilkova rekla je da Srbija postaje skuplja destinacija za investitore, ali da istovremeno nudi više kvaliteta i znanja.

„Srbija u budućnosti treba manje da govori o niskim troškovima, a više o kvalitetu koji može da ponudi“, rekla je ona.

Dodala je da bi naredni korak trebalo da bude snažnije povezivanje univerziteta, kompanija i istraživačkih instituta, kao i da zadržavanje talenata mora postati jedan od prioriteta države.

Kompanijama više nisu dovoljni niski troškovi poslovanja

Pravni savetnik švedskog Nacionalnog odbora za trgovinu (Kommerskollegium) dr Haneš Lenk naveo je da kompanije koje invesitraju u Srbiji traže načine da smanje troškove, pronađu nova tržišta i ostanu konkurentne, ali i da im je potrebna stabilnost i mogućnost da se oslone na pouzdano poslovno okruženje.

„Kompanijama je danas potrebna otpornost. To znači sposobnost da izdrže velike izazove, da posluju na različitim tržištima, imaju različite kanale prodaje i raznovrstan portfolio prihoda“, rekao je Lenk.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miloš Živković ocenio je da zemlje koje privlače najveći broj investicija u regionu uglavnom imaju stabilan pravni okvir i jasniju perspektivu pristupanja Evropskoj uniji.

„Naši zakoni na papiru su relativno dobri, a kada je reč o njihovoj primeni, napredujemo, krećemo u dobrom smeru“, rekao je Živković, dodajući da je važno da država, bez obzira na eventualne političke promene, ostane posvećena zaštiti stranih investicija.

Bilateralni investicioni sporazumi otvaraju prostor za pravnu neizvesnost

Rukovoditeljka sektora za međunarodne sporazume i kontrolu izvoza Ministarstva trgovine Jasmina Roskić navela je da Srbija ima mrežu od 58 bilateralnih sporazuma o zaštiti investicija, ali da su mnogi od njih zastareli.

„Sa Švedskom imamo sporazum iz 1979. godine, koji je veoma star i sadrži veoma široke definicije“, rekla je Roskić.

Partner advokatske kancelarije Mannheimer Swartling Dejvid Sandberg rekao je da takvi stariji bilateralni investicioni sporazumi pružaju osnovnu zaštitu investitorima, ali da ne nude dovoljno jasne smernice za uspostavljanje ravnoteže između prava investitora i prava države da interveniše u javnom interesu.

„Strani investitori moraju da osećaju da postoji lokalna podrška sudova i da sporazumi ne naginju previše u korist države“, rekao je Sandberg.

Predstavnik Instituta za arbitražu Privredne komore Stokholma (SCC Arbitration Institute) Džejk Lauter rekao je da pred tom institucijom trenutno postoji oko 130 investicionih sporova, kao i da SCC investitorima i državama nudi neutralan i pouzdan okvir za rešavanje sporova.

Govoreći o reformi sistema rešavanja sporova između investitora i država (ISDS), Lauter je rekao da investitori ne odnose pobedu u većini slučajeva.

„Investitori dobijaju oko trećine slučajeva u sporovima“, izneo je Lauter.

Partner advokatske kancelarije Nikčević & Kapor, Jovan Nikčević, rekao je da investicioni sporovi ne treba da budu razlog da investitori izbegavaju neko tržište, već mehanizam zaštite koji kompanijama i investitorima omogućava sigurnije i predvidivije poslovanje.