Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima, odobreno preko preko 380 milijardi

Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama – trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra 2026. godine. U skladu sa ovom merom do kraja jula 2026. je odobreno preko 470.000 kredita u ukupnom iznosu od preko 380 milijardi dinara, podaci su koje je Narodna banka Srbije dostavila N1.

Ekonomska mera se odnosila na građane i penzionere sa primanjima do 100.000 dinara (ili više, u skladu sa poslovnom odlukom banke).

Oni su dobili pravo na gotovinske, potrošačke i stambene kredite po nižim kamatnim stopama, od kada je mera stupila na snagu 15. septembra 2025. godine.

Mera će trajati još nekoliko dana, odnosno do 16. septembra 2026. godine.

Javni funkcioneri su navodili da kamatna stopa za (ove) gotovinske kredite ne bi smela da pređe 7,5 odsto, dok je kod Poštanske štedionice bila i 5,99 odsto.

Što se tiče stambenih kredita, mera se odnosila na smanjenje od 0,5 procentnih poena u odnosu na kamatnu stopu banaka iz jula 2025. godine

Ušteda u gotovinskim i potrošačkim kreditima

NBS je dala svoje procene koliko bi građani mogli da uštede u narednih pet godina, po pitanju ukupnih gotovinskih i potrošačkih kredita.

“Procena Narodne banke Srbije je da će ušteda za građane u delu ukupnih gotovinskih i potrošačkih kredita po ovom osnovu u narednih pet godina biti i do 40 milijardi dinara, pri čemu ušteda u prvoj godini otplate kredita iznosi i do 12 milijardi dinara”, navedeno je u odgovoru N1.

Takođe, rata kredita građana po pojedinačnom gotovinskom kreditu po ovom osnovu bi bila manja i do 16 odsto od standardne ponude nekih banaka, kako navode, odnosno ušteda za ceo period otplate kredita iznosila bi i preko 200.000 dinara.

Šta je sa stambenim kreditima?

NBS je navela i koliko bi mogla da iznosi ušteda građana za stambeni kredit i za koliko bi rata kredit mogla da bude manja.

“Rata kredita građana po pojedinačnom stambenom kreditu po osnovu niže kamatne stope bi bila manja i do šest odsto od rate kredita po kamatnoj stopi koju su nudile neke banke u trenutku kada je mera objavljena, odnosno za ceo period otplate kredita ušteda bi iznosila i preko 9.000 evra”, naveli su iz Banke.

Ekonomska očekivanja su građanima sa nešto nižim primanjima omogućila povoljnije finansiranje iz kredita, ali i uštedu u vidu mogućnosti refinansiranja postojećih kredita po nižoj kamatnoj stopi.

“Prema dosadašnjim podacima, 72 odsto ukupnog iznosa kredita odobrenih u skladu sa supervizorskim očekivanjima se odnosi na kredite za refinansiranje, a 26 odsto na nove gotovinske kredite”, navedeno je za N1.

Kako su se kamatne stope kretale?

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije iz jula 2026. godine, samo je Poštanska štedionica imala kamatu od 5,99 odsto za gotovinske kredite, dok su ostale banke uglavnom primenjivale kamatnu stopu od 6,90 odsto do 7,5 odsto, izuzev Jetel Banke koja je nudila kamatu od 8,6 odsto.

Što se tiče poštrošačkih kredita, kako pokazuju podaci, jedino je Poštanska štedionica primenjivala kamatu od 5,99 odsto, većina banaka je nudila kamatu od 7,5 odsto.

Podaci nisu navedeni za Aik banku, Api banku, Otp banku, Unicredit i Jetel banku. Rajfajzen banka je primenjivala kamatu od 10,95 odsto.

Krediti za refinansiranje gotivinskih i/ili potoršačkih kredita su se u trenutku primene ekonomske mere kretali uglavnom između 6,9 i 7,5 odsto, izuzev Jetel banke koja je primenjivala kamatu od 8,6 odsto.

Što se tiče kamatnih stopa za stambene kredite, neke banke nude fiksnu/kombinovanu kamatnu stopu, neke samo varijabilnu, dok pojedine banke ne nude stambene kredite (Adiko, Srpka banka, Jetel banka).

Fiksna/kombinovana kamatna stopa se kreće od 4 do 4,5 odsto. Varijabilna kamatna stopa se kreće od 2,25 odsto do 2,50 odsto sa tromesečnim ili polugodišnjim euriborom.