Kako je jedan pljusak poplavio Beograd: Kišna kanalizacija gradskoj vlasti poslednja „rupa na svirali“

U Srbiji, ekstremne padavine postaju sve češće, a subjektivan utisak da „nekada nije bilo ovako” je zapravo tačan – u odnosu na sredinu 20. veka, danas je udeo ekstremnih padavina u ukupnim padavinama preko dva puta veći, a procene su da će do sredine ovog veka pod visokim rizikom biti čak 56 odsto teritorije naše zemlje.

„Generalno, nešto jače padavine se očekuju tokom letnjih meseci, ali je vrlo neuobičajeno da budu ovakvog intenziteta i zato se smatraju za retke događaje. Međutim, poslednjih desetak godina ove padavine su postale znatno učestalije i intenzivnije“, kaže za Novu ekonomiju profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić.

Posmatrajući ukupnu godišnju količinu padavina, ona se nije mnogo promenila u proteklim decenijama, ali njihov raspored jeste te tako danas imamo češće i intenzivnije suve periode, koje prekidaju češći i intenzivniji periodi ekstremnih padavina.

Istovremeno, raste i teritorija Srbije koja je pod visokim rizikom od ekstremnih padavina: nekada je to činilo oko sedam odsto zemlje, a aktuelne procene kažu da će do sredine ovog veka pod visokim rizikom biti čak 56 odsto teritorije Srbije.

Struka upozorava da za poplave u gradovima nije krivac samo kiša, već i postojeća infrastruktura usled nedostatka adaptacije na sve ekstremnije klimatske uslove – Beograd i drugi gradovi su posebno ranjivi na ekstremne padavine.

„Na osnovu dosadašnjih iskustava, ali i postojećih istraživanja i podataka, struka već godinama upozorava na rastuću opasnost od gradskih poplava. Danas, mi vrlo dobro znamo koji su to posebno ugroženi krajevi, zašto je poplava sve više, koje su posledice – ali i šta treba da uradimo kako bismo stanje popravili“, rekla je profesorka Vuković Vimić.

Bitno je istaći da su i država Srbija i grad Beograd već usvojili planove i strategije koji bi mogli drastično da pomognu u borbi protiv poplava u urbanim sredinama.

Rizik od ekstremnih padavina prepoznat je u Akcionom planu adaptacije grada Beograda na klimatske promene sa procenom ranjivosti, čije su izmene i dopune usvojene septembra prošle godine.

Navodi se da je ranjivost stanovništva na dejstvo poplava u Beogradu visoka, „zbog visoke izloženosti stanovništva ovim uslovima, kao i zbog niske sposobnosti adaptacije”.

Geografski, kao najkritičnije oblasti, navode se donji Dorćol, od Cara Dušana do Dunava, kao i delovi Dedinja, Kaluđerice, Banovog brda i delovi opštine Lazarevac – upravo zbog toga što nemaju ni izgrađenu atmosfersku kanalizaciju, odnosno sistem za prihvatanje i odvođenje padavina.

Isto tako, navodi se da u urbanim sredinama sve češće jake padavine povećavaju učestalost pojave bujica, poplava i klizišta, ali i da se povećava pojava bujica „zbog velikih vodonepropusnih površina“.

„Nije samo stvar u nedovoljnim kapacitetima kanalizacije da usmerava atmosferske vode, već i površine kao što su asfalt i beton ne propuštaju vodu, i što ih je više, veća je i ranjivost na poplave u urbanim sredinama“, rekla je Vimić i dodala kako „naspuprot njima, zelene površine, a posebno one u kontaktu sa tlom (npr. žardinjere) su porozne, upijaju padavine i smanjuju ranjivost na poplave.“

Preporuke za bolju zaštitu od gradskih poplava postoje već godinama, ali se vrlo retko sprovode u delo.

Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, koji je usvojen 2019. godine, prepoznaje važnost zelenih površina kao oblika zaštite od poplava u urbanim sredinama i predlaže izradu studije mogućnosti uspostavljanja i primene održivog sistema prikupljanja atmosferskih voda u izgrađenom gradskom tkivu (SUDS – Sustainable Drainage System).

Ovaj dokument, naime, iako usvojen, ostao je na nivou preporuke, a njegova rešenja se vrlo retko primenjuju.

„Ovakva studija nije urađena, a Beograd za sada nema „održivi sistem prikupljanja atmosferskih voda” – što ilustrativno pokazuju snimci gradskih poplava koje gledamo sada već skoro svake godine“, prenosi Klima101.

Vuković Vimić navodi kako su potrebne izmene regulative i standarda, pa kao početni korak navodi izmenu Metodologije izrade i sadržaja procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.

Naime, on za sada ne sadrži informacije o klimatskim promenama u metodologijama za procene rizika – tačnije, ovi rizici ne uočavaju klimatske promene i ne vide sve učestalije ekstremne uslove.

„Adaptacija se ne može vršiti bez dobrog poznavanja rizika, koji se sada ubrzano menjaju usled klimatskih promena“, smatra Vuković Vimić. 

Ona je istakla da od intenzivnih padavina najviše trpi infrastruktura, ali i bezbednost ljudi.

„Još uvek nismo osetili šta znači ugroženost usled intenzivnih događaja, a ako se ne adaptiramo – ako ne budemo poboljšali naš sistem obaveštavanja, odnosno, ako ne budemo povećali spremnost ljudi na ovakve pojave, moguće je da ćemo svedočiti nemilim događajima u budućnosti“, zaključuje Vuković Vimić.

Vidno je da se klimatske promene nedovoljno prepoznaju kao faktor koji izaziva poplave, ali i suše, a stručna javnost procenjuje da Srbija nije dovoljno spremna za izazove sličnih pojava pojačanih klimatskim promenama.

„Planiranje mera za prevenciju prirodnih katastrofa zahteva proširenje obima analize i uvažavanje uticaja klimatskih promena na nepogode – u suprotnom rizikujemo da svoje mere postavljamo samo po zabeleženim rekordima, a za koje je veoma izvesno da mogu biti prevaziđeni u budućnosti“, rekla je meteorološkinja Mirjam Vujadinović Mandić za Novu Ekonomiju.

Sve veći i češći grad ne ugrožava samo useve, već i domaćinstva, automobile, puteve…