Sve veći i češći grad ne ugrožava samo useve, već i domaćinstva, automobile, puteve…

Svedoci smo sve češćih upozorenja RHMZ-a o dolasku olujnog vremena na teritoriji cele zemlje do kraja meseca, a pre samo par dana smo imali grad, negde i veličine jajeta, koji je ugrozio domaćinstva, automobile, puteve i useve. Očekuje se da pojave grada, od pet centimetara – veličine između kokošijeg jajeta i teniske loptice, budu sve češće u u narendim godinama, a kao jedan od glavnih krivaca ističu se klimatske promene.

Posle perioda rekordnih junskih vrućina, vreme u Srbiji postalo je izrazito nestabilno, praćeno olujom i gradom, koji su pogodili mnoge krajeve, ali pre svega, jugozapad zemlje. 

Poslednji, najrazorniji grad je zebeležen u Osečini, u zapadnoj Srbiji, gde je oštetio useve, kuće, puteve i automobile.

Generalno, grad, kao padavina, predstavlja prirodnu pojavu i povezan je sa najenergičnijim, olujnim oblacima, tzv. kumulonimbusima.

Olujni oblaci, a samim tim i grad, mogu se formirati u bilo kom delu godine, ali su najčešći u toploj polovini godine, a u Srbiji su najviše zabeleženi tokom juna, maja i jula.

„Veličina zrna grada zavisi pre svega od jačine oluje: jače oluje mogu duže zadržati grad u vazduhu, što gradu daje više vremena da raste. Ali, ne samo da klimatske promene doprinose obilnijim padavinama, već i uslovno rečeno, menjaju njihov sastav, pa se u sve toplijoj Srbiji mogu očekivati češći i jači naleti grada“, rekao je Darko Savić, istraživač pripravnik na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Kroz jednostavan model Savić objašnjava povezanost između klimatskih promena i pojave grada, ističući da sa „mnogo energije u atmosferi – usled klimatskih promena, dolazi do veće verovatnoće da će se formirati oluje koje su toliko jake da mogu doneti krupan grad.“

Posmatrajući protekle nedelje, vreme se jeste naglo promenilo, ali padavine nisu bile iznenađujuće. Naime, RHMZ je izdao upozorenje za teritoriju čitave zemlje do kraja meseca, navodeći kako je moguće „nestabilno vreme, sa čestom pojavom grmlјavinskih nepogoda sa intenzivnim plјuskovima, gradom i olujnim vetrom”.

Istraživanja pokazuju da ćemo biti svedoci sve češćih upozorenja ovog tipa, a procenjuje se da grad neće biti samo češća pojava u Srbiji, već će on u proseku biti čak i veći.

„Ako klimatske promene nastave ovim tempom, frekvencija pojave grada prečnika većeg od 5 cm porašće za 40 do 80 odsto do kraja veka, na gotovo celokupnoj teritoriji zemlje“, navodi se u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, zvaničnom državnom dokumentu koji je Vlada Srbije usvojila krajem prošle godine.

U ovoj studiji je pokazana i tendencija porasta broja dana sa udarima vetra jačim od 25 m/s, što se takođe može koristiti kao indikator za formiranje jakih oluja, koje su povezane sa pojavom grada.

Za grad su posebno važni rezultati koji se tiču promena u veoma jakim i ekstremnim padavinama. Za sada, ukupna godišnja količina padavina je ostala nepromenjena, ali se povećala učestalost ekstremnih padavina, što znači da su padavine ređe (uslovi skloni suši) ali kad se dogode one su ekstremnije (uslovi skloni poplavama), kako navode sa Klima101.

U odnosu na sredinu 20. veka, udeo ekstremnih padavina (30 mm i više) u ukupnim godišnjim padavinama porastao je sa 2,4 odsto na čak 5,6 odsto, što se može nastaviti u budućim decenijama, kako se Srbija bude zagrevala.

Analiza rizika od velikih padavina pokazuje da je u periodu 2001-2020. godine pod visokim i veoma visokim rizikom bilo svega sedam odsto teritorije Srbije – dok će do sredine veka taj procenat porasti na oko 56 odsto.

U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, posebno su prepoznati voćarstvo i vinogradarstvo kao osetljive poljoprivredne grane.

Kako se navodi u dokumentu, za ukupno 11 voćarskih i vinogradarskih oblasti u Srbiji ocenjeno je da imaju visoki rizik od grada, na osnovu klimatskih projekcija i zastupljenosti ovih grana poljoprivrede.

Program kao poseban cilj u okviru unapređenja zaštite višegodišnjih zasada od ekstremnih vremenskih događaja navodi subvencionisanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu za zasade voćaka i zasade vinove loze. Takođe, predviđeno je i jačanje meteorološkog osmatračkog sistema, kako unapređenjem opreme tako i kroz nove obuke zaposlenih u RHMZ.

Decenija od katastrofalnih majskih poplava: Da li je Srbija spremna za nove?