Altiparmakov: Životni vek ljudi je duži, pa se pomera granica za odlazak u penziju

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, navodi da se starosna granica za odlazak u penziju pomera jer je životni vek ljudi duži, ali i zbog demografskog trenda da se u Srbiji smanjuje broj mladih u odnosu na stare.

Od ove godine pomera se starosna granica za odlazak u penziju za žene, uslov je navršena 61 godina i šest meseci i najmanje 15 godina radnog staža. 

Do 2032. godine, i žene i muškarci će u punu starosnu penziju odlaziti sa navršenih 65 godina života, i najmanje 15 godina staža. Za punu starosnu penziju biće potrebno 45 godina staža, bez obzira na godine starosti.

Nikola Altiparmakov kaže da se granica za penziju pomera iz jednog razloga koji je pozitivan – jer građani žive duže, a projekcije pokazuju da će se životni vek još produžiti.

„Reformske mere koje su sprovedene prate evropsku praksu… Ići ćemo ka tome da se izjadnači starosna dob žena i muškaraca za odlazak u penziju, na 65 godina“, naveo je.

Mi smo nekada imali 10 mladih na jednu staru osobu, a sada je taj odnos četiri na jedan, i to je dodatni razlog, dodaje član Fiskalnog saveta. 

„Sa ovakvim demografskim trendovima nema drugog načina, osim da se radi duže. Produženje granice treba da prati i rad na reformama tržištima rada. Potrebno je da se usavršavaju zaposleni, da se ukine diskriminacija prema starijim radnicima, i da se njima omogući da duže rade“, naveo je.

Postoje neke oblasti gde ljudski organizam ne može da izdrži, ali to je prepoznato beneficiranim radnim stažom – sigurno da neće biti produžen radni vek rudarima, dodaje.

Kaže da postoji mogućnost da se revidira lista radnika koji imaju beneficirani radni staž, da Ministarstvo rada ima tu mogućnost i da može da se usklađuje lista prema trenutnom stanju tržišta.

„I za zapošljavanje starih i mladih neophodan je privredni rast. S većim privrednim rastom imaćemo bolji položaj i radnika i penzionera“, dodaje.

Osvrćući se na penale za prevremeno penzionisanje, kaže da su oni u Srbiji najmanji, kad se pogledaju druge zemlje Evrope. 

„Ako odete ranije u penziju, koristićete je duže, onda je logično da ćete primati manje“, kaže.

Govoreći o siromaštvu, Altiparmakov navodi da statistika pokazuje da najmanji stepen rizika od siromaštva u Srbiji imaju penzioneri, a najveću stopu imaju mladi, do 18 godina.

Odnos plate i penzije, koji je oko 55 odsto, bolji je nego kod drugih u regionu, navodi i dodaje da ovakav penzijski sistem uspeva da održi kakav-takav standard penzionera.

Ako znamo da je svrha penzije da vama omogući pristojan život kad niste u stanju da privređujete, a kad smo u situaciji da penzioneri izdržavaju mlade, vidimo da smo u ciklusu samouništenja, i neophodno je imati penzijske reforme, ističe.

Kaže da Srbija ima sistem koji na jedan pravičan način raspodeljuje kolač kojim raspolaže, a da je problem nastao 2008. godine iz populističkih težnji da se podignu penzije, što je uvećalo javni dug.

Ispričao je da je i jedna od ključnih formula kojoj sve razvijenije zemlje pribegavaju tzv. fazno penzionisanje –  da rade polovično radno vreme, kako bi radili duže, ili da se starim osobama da da dodatno rade u penziji.