Evropska unija neće prestati da insistira na unapređenju vladavine prava kao ključnom uslovu za prijem Srbije u članstvo, ali je moguće da će zbog „zelenog svetla“ za iskopavanje litijuma postati manje kritična prema problemima koji se odnose na funkcionisanje demokratije u našoj zemlji, smatraju sagovorniciportala European Western Balkans (EWB), specijalizovanog za EU integracije.
Kako navodi EWB, postoji opasnost da zbog eventualnog snadbevanja Unije litijumom zvanični Brisel “zažmuri” na nepoštovanje osnovnih demokratskih vrednosti, uključujući slobodu medija i poštovanje ljudskih prava.
Memorandum o razumevanju između Srbije i EU o strateškom partnerstvu u oblasti održivih (kritičnih) sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila potpisan je 19. jula u Beogradu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nemačkog kancelara Olafa Šolca i komesara EU zaduženog za zelenu agendu Maroša Ševčoviča.
Među sirovinama koje se smatraju važnim za ostvarivanje cilja Unije koji se odnosi na zelenu i digitalnu tranziciju nalazi se i litijum, kojeg ima u Srbiji.
Nekoliko dana ranije, i zvanično je objavljena odluka Ustavnog suda Srbije o proglašenju neustavnom Uredbe Vlade Srbije o stopiranju iskopavanja litijuma (projekat “Jadar”).
Podsetimo, Vlada Srbije stopirala je projekat Jadar 2022. godine nakon višemesečnih protesta ekoloških organizacija i građana, ukinuvši prostorni plan Loznice kojim je u tom kraju predviđen rudnik, kao i sve dozvole u vezi sa kompanijom Rio Tinto, zainteresovanom za rudarenje litijuma.
Ocenjujući uticaj sporazuma Srbije i EU o kritičnim sirovinama, direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu i koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) Florijan Biber za EWB navodi da ne smatra da će EU “zažmuriti” na vladavinu prava , već da će EU “govoriti sa dva glasa”.
“Nadajmo se da naredni komesar EU za proširenje biti manje kompromitovan od sadašnjeg i da će, možda, osnažiti kredibilitet Komisije u tom pogledu. S druge strane, dogovor o iskopavanju litijuma nagoveštava da EU ima strateške interese koji će, možda, biti važniji od pitanja vladavine prava. Samo potpisivanje jeste dokaz za to. Ovaj projekat je ponovo pokrenut uprkos činjenici da ga nije evaluirala nijedna nezavisna institucija niti je bilo ikakvih javnih konsultacija”, ukazuje Biber.
On konstatuje da u EU jedan tako kontroverzan projekat, koji je bio stopiran zbog protesta građana, ne bi mogao da bude ponovo pokrenut bez širih konsultacija.
“Činjenica da EU to podržava nagoveštava da kada se radi o strateškim interesima, ona može da se i drugačije ponaša. Tu leži paradoks. EU kada nudi članstvo uzima u obzir vladavinu prava, dok je EU kada traži izvore za litijum, potreban za Zeleni dogovor, manje zainteresovana za vladavinu prava, iako tvrdi drugačije, a rizik je da će to rezultati time što će biti potkopano proširenje u EU, koje ona formalno promoviše”, tvrdi Biber.
Govoreći na iste teme, Đorđe Dimitrov, istraživač u Centru za evropske politike (CEP), konstatuje da Memorandum koji je potpisan neće ubrzati put Srbije, ali će dovesti do jače saradnje po pitanju kritičkih sirovina i u jednom trenutku će sigurno rezultirati strateškim partnerstvom između Srbije i EU.
“Ipak, ključni problemi koji se tiču EU puta Srbije i dalje ostaju, a to su problemi po pitanju stanja demokratije, vladavine prava i slobode medija. Teško je očekivati da će članice koje nemaju industriju kojoj je neophodan litijum biti voljne da zažmure na te probleme, kao što to rade zvaničnici iz Brisela i Nemačke”, ističe Đorđe Dimitrov.
Dimitrov potvrdno odgovara na pitanje da li su osnovana strahovanja da će zvanični Brisel biti spreman da ignoriše pojedine probleme koje postoje u domenu vladavine prava u Srbiji zbog litijuma.
Kako objašnjava, postoje indikatori koji idu u prilog tih strahova – EU je potreban litijum kako bi ostvarila cilj koji je zacrtan da ona postane karbon-neutralna do 2050. godine.
“Litijum je je naveden kao jedna o kritičkih sirovina, tražnja će se u narednih nekoliko godina povećati i više od 10 puta, a EU je trenutno po pitanju litijuma zavisna od Čilea i Kine. Stoga, ukoliko EU želi da postigne stratešku autonomiju kojoj već duže vreme teži, ona mora da nađe aternativne izvore litijuma. Treba napomenuti da EU ima litijum na svojoj teritoriji, ali ona ne želi da se litijum tamo kopa zbog katastrofalnih, i nepovratnih, posledica na životnu sredinu i baš zbog toga, EU vidi Srbiju kao alternativni izvor. Od kako je postalo jasno da će Srbija dopustiti rudnik litijuma, EU je postala u velikoj meri manje kritična prema Srbiji i okrenula glavu na nepravilnosti koje su se dešavale na izborima, a i po pitanju mnogih drugih problema poput vladavine prava i slobode medija, a više se ni sankcije Rusiji ne pominju”, tvrdi +Dimitrov.