Srpski autobusi zbog cene karata gube trku sa automobilima i vozovima

Kad se pogledaju visoke cene i mahom loša usluga, pravo je čudo da se iko u Srbiji još vozi međugradskim autobusom. Kako je moguće da je često jeftinije ići privatnim automobilom i kada će autobusi konačno biti prevaziđeni?

Sonja (24) kao studentkinja često putuje između Niša i Beograda. I uglavnom bira „Bla Bla Car“, servis na kojem ljudi koji putuju privatnim automobilom nude da povezu još nekoga i tako sebi smanje troškove puta ili čak i malo zarade, piše Vreme.

Svaki vozač bira cenu, ali za put između Niša i Beograda traže obično između 1.300 i 1.900 dinara.

„Vozači uvek ispoštuju dogovor, a često se dogodi i da nas odvezu do tačne lokacije ili tamo gde nam najviše odgovara. Ova vrsta prevoza mi je uvek bila isplativa jer se manje potroši vremena, ima više komfora, a ponekad su i cene jeftinije od autobusa“, priča Sonja za „Vreme“.

Jer, recimo Niš Ekspres nudi karte u jednom pravcu za 1.700 do 1.900 dinara, a slično je i sa ostalim prevoznicima.

Autobus gubi cenovnu trku ne samo sa „Bla Bla Carom“ već i sa privatnim automobilom – pod uslovom da je u njemu više putnika. Tako se od Niša do Beograda na benzin i putarinu potroši oko 4.600 dinara, što znači da već automobil sa vozačem i još dvoje putnika manje košta po čoveku nego autobuska karta.

O komforu i činjenici da automobil vozi tačno tamo gde treba da se i ne govori. „Takođe, jako dobro je i što ste u toku puta slobodni da zatražite pauzu, dok kod autobuskih ili voznih prevoznika nije slučaj“, priča dalje Sonja o svom iskustvu sa Bla Bla Carom.

Istraživanje „Vremena“ pokazuje da su autobuske karte preskupe i kad su u pitanju druge destinacije, a u poređenju sa Bla Bla Carom ili troškom benzina i putarine.

Recimo, autobusi od Beograda do Novog Sada voze za 640 do 1.020 dinara, dok vozači na servisu Bla Bla Car nude vožnje za 500 do 700 dinara. Doduše, u slučaju Novog Sada i glavnog grada, bez premca je brzi voz u kojem se za 600 dinara stiže za pola sata.

Autobus između Beograda i Čačka u jednom pravcu staje 850 do 1.200 dinara, nešto skuplje nego Bla Bla Car. Najveća je ušteda na putu Beograd-Vranje, gde autobuska karta košta i preko tri hiljade dinara, dok se vožnje na Bla Bla Caru mogu naći upola jeftinije.

Isidora (22) iz Vranja kaže da izbegava tamošnjeg lokalnog prevoznika na putu do Beograda jer su „cene ogromne, a usluga ne tako dobra“.

„Na primer, uvek kada sam putovala iz Beograda morala sam dan pre da čekiram kartu za sutrašnji polazak, što je naporno jer nekada ne znam dan unapred da ću ići“, kaže ona.

Iako se u prilog autobuskim prevoznicima može reći da daju popuste za studente ili penzionere, te da vožnja biva nešto jeftinija ako se uzme povratna karta, postavlja se pitanje kako je moguće da je jeftiniji put automobilom nego autobusom koji bi trebalo da prevozi desetine ljudi odjednom?

„Cena goriva je kod nas plivajuća. Sada je tri dinara manje u odnosu na prošli period, u budućnosti će biti 3 ili 5 dinara više, a cena karte je konstantna“, priča nam Mihailo Ivanović, referent za bezbednost saobraćaja u „Jugoprevozu“ iz Velike Plane.

„Cena goriva je činila trećinu cene karte, a danas je to više od polovine cene. Kod svih prevoznika je cena goriva najveća stavka, kao i u teretnom saobraćaju. Sa druge strane, rezervni delovi su jako skupi“, dodaje on.

Prevoz dele mlađi

BlaBla očito ugrožava autobuske prevoznike tako što im „otima“ mlađu klijentelu, posebno kada su u pitanju duže relacije.

Studenti koji su govorili za „Vreme“ kažu da u autobusima često ne rade klime, a i ako rade onda je u prevozu ekstremno toplo ili hladno, autobusi su stari i nekada se osećaju nebezbedno, a za voz kažu da se predugo putuje.

Beogradska autobuska stanica nije imala odgovore na naša pitanja jer se „isključivo bave prijemom i otpremom putnika i autobusa“, nemaju svoje autobuse i podatke o broju putnika, ali na osnovu razgovora sa prevoznicima saznaju da BlaBla car oduzima deo putnika, naročito mlađu populaciju.

„Definitivno mislim da drugi prevoznici BlaBla vide kao pretnju, zato što je mnogo bolje organizovano, fleksibilnije, pruža ljudima više opcija kada posmatraju to gde će putovati i sa kim“, priča nam Marija (23) koja Bla Bla koristi i kao putnica i kao vozač.

„Meni se dogodilo da je moju vožnju izabrala starija žena, ali objasnila je da joj je prevoz našla sestričina koja joj je rekla gde i kada treba da bude“, kaže Marija.

Voz treba da sahrani autobus

Ali, u tom svemu nema nikakve logike kada su u pitanju održivost saobraćaja i zaštita životne sredine u zemlji u kojoj je vazduh već zagađen preko granica.

Naime, logičnije je da pedeset putnika preveze jedan autobus nego petnaest ili dvadeset automobila. Kao što je logičnije da to bude jeftinije. Ali, ovde logike nema.

Ona se pak pomalja kada je u pitanju brzi voz (ili barem neki koji ne bi bio spor kao u 19. veku). To je sada slučaj na relaciji Novi Sad-Beograd i nigde više.

Voz do Niša, kažu naši sagovornici, predstavlja čisto gubljenje vremena jer se trucka i po sedam sati ili duže.

„U odnosu na autobus je dosta jeftinije, ali u odnosu na Bla Bla i ne toliko. U proseku njime putujem jednom mesečno jer volim, ali ukoliko nemate vremena nije toliko isplativ. Meni je potrebno više od četiri sata da stignem od Beograda do Jagodine vozom“, kaže Luka (25).

Najavljena je gradnja brze pruge od Beograda do Niša koja bi skratila vreme putovanja na stotinak minuta. To će oduzeti ogroman deo kolača autobuskim prevoznicima.

„Kao što problem sa Sokolom ima naša sestrinska firma Bečej, tako ćemo verovatno i mi ostati bez dela putnika kada budu uveli brzu prugu Beograd-Niš, jer će se brže stizati vozom, imaće više polazaka i biće efikasnije i isplativije“, kaže Ivanović.

Ima li mašinovođe u vozu