Ima li mašinovođe u vozu

Razdvajanje „Železnica Srbije“ na četiri celine 2015. godine povećalo je probleme u radu celokupnog železničkog sistema, tvrde predstavnici sindikata za Novu ekonomiju. Prema rečima zastupnika zaposlenih, kreiranje izdvojenih preduzeća nije problem samo zbog poslovanja, već i zbog funkcionalnosti pružnog sistema. Rečeno srpski, radovi na prugama često nisu u skladu sa standardima ili da su veoma loše izvedeni, objašnjavaju sindikalci.

Podelu srpske železnice na akcionarska društva – holding „Železnice Srbije“ koji je preuzeo deo dugova i viška radnika, Infrastrukturu koja održava pruge, Srbija voz koji prevozi putnike, i Kargo koji transportuje robu – logično je pratilo i povećanje administracije. 

Svaka uprava morala je da oformi svoj menadžment, tako da smo od jednog generalnog direktora dobili četiri, od dva izvršna direktora njih osmoro, računovodstvo se povećalo četiri puta… Plate zaposlenih koji rade na konkretnim poslovima su, s druge strane, sve bliže „minimalcu“.

Iako se reforma nekadašnjeg JP „Železnice Srbije“ često navodi kao uspešan primer uvođenja reda u javna preduzeća zbog nominalnog povećanja produktivnosti, sindikalci ukazuju da njihove kolege napuštaju sistem uprkos tome što otpremnine više ne postoje. Odliv radne snage će se tek odraziti na poslovanje, tvrde zaposleni, koji se pitaju i čemu će nam služiti brze pruge ako ne budemo imali inžinjere koji će ih održavati. 

Niko neće u železnicu

Saša Jocić, predsednik Regionalnog granskog sindikata “Železnica Srbije“ za Novu ekonomiju ocenjuje da je razdvajanje preduzeća na više celina sprovedeno „izuzetno loše, a da se u radu krše zakonski propisi i norme „kao nikada pre“. Prema njegovim rečima, problemi su mnogostruki, mnogo toga ne funkcioniše, a i finansijski gubici su uvećani.

„Od (četiri celine), holding je već trebalo da prestane sa postojanjem, a živeće još ko zna koliko. Nije unapređeno poslovanje, naprotiv, unazađeno je za dugi niz godina. Svako akcionarsko društvo misli da je u pravu, a nesporazumi i gubici u poslovanju se gomilaju, iako je za broj zaposlenih  smanjen za 5.000 do 6.000 ljudi“, kazao je Jocić.

Enormno smanjenje broja zaposlenih najviše se odrazilo na izvršne službe, što je prema njegovoj oceni ugrozilo bezbednost železničkog saobraćaja. S druge strane, u pojedinim društvima je čak povećana administracija, kao i broj direktora.

Fali  mnogo mašinovođa, otpravnika, skretničara… Ali zato ima zaposlenih na privremeno-povremenim poslovima sa ogromnim primanjima, za koje se i ne zna šta rade

„Fali nam mnogo mašinovođa, otpravnika, skretničara… Ali zato imamo primljene zaposlene na privremeno-povremenim poslovima sa ogromnim primanjima, za koje se i ne zna šta rade. Upravljanje železničkim društvima treba da se prepusti železničarima, a ne političarima i kadrovima stranaka. Oni rukovode kako hoće, a ne kako treba i mora. Imamo v.d. generalne direktore dugi niz godina, čime su prekršene sve zakonske norme“.

Ko kome šta duguje

Jocić dodaje i da su odnosi među novoformiranim preduzećima pogoršani time što se „ne zna ko kome i šta duguje“, kao i zato što se ne poštuju tržišni principi rada. Prema njegovim rečima, iako su novi sistemi formalno u potpunosti nezavisni u poslovanju, verovatno dolazi do međusobnog „prelivanja novca“.

„Nije okončana podela imovine i ne očekujemo je uskoro, kako se loše radi. Sporova ima i tek će ih biti, jer mnoga pitanja nisu ni otvorena. Ugasiće oni još (pruga), i ovo što imamo je u veoma lošem stanju, a radovi koji se izvode na revitalizaciji nisu često u skladu sa standardima ili su veoma loše izvedeni“, smatra Jocić.

Transferi u privatne operatere

 „Srbija kargo“ posluje na tržišnom principu i, za razliku od drugih delova nekada zajedničkog preduzeća, ne uzima subvencije od države. Predsednik Sindikata „Srbija Kargo“ Zoran Dašić zbog toga navodi da je u okviru holdinga „Železnice Srbije“ trebalo pripojiti sva četiri drustva sa zasebnim podračunima, da bi se znalo ko koliko doprinosi poslovanju domaćeg železničkog sistema. Prema njegovim rečima, time ni administracija ni poslovodstvo ne bi bili povećani.

Podela nije doprinela unapređenju poslovanja, već su njom otvorili tržište i uveli privatne operatere. Njihov prevoz jeste jeftiniji, ali ne i kvalitetniji. Podela je, pored rasta administracije, značila i gubljenje kvaliteta zaposlenih, jer se primaju nestručni ljudi na odgovorne poslove, a do pada prihoda iz poslovanja i kvaliteta dolazi u sva četiri društva, ocenio je Dašić.

I on je naglasio da se broj rukovodilaca zbog podele povećao četiri puta (svaka firma ima svog direktora, zamenike, savetnike…), dok su plate zaposlenih u železnici najmanje u odnosu na sva druga društva sa većinskim državnim kapitalom.

Nesporazumi i gubici u poslovanju se gomilaju, iako je za broj zaposlenih  smanjen za oko 5000 ljudi

„Preko 40% zaposlenih prima minimalac. Tražili smo od Vlade Srbije da se poštuje zakon i odluke koje se odnose na zaradu. U železničkim društvima vlada ’uranilovka’, jer nekvalifikovani, kvalifikovani  i visokokvalifikovani zaposleni primaju isti minimalac, što je diskriminacija. Tužbe plaćaju sva železnička društva zbog loših Kolektivnih ugovora koje potpisuju reprezentativni sindikati radi svojih benefita“, kazao je Dašić.

Veliki broj radnika, koji su u međuvremenu zbog restrukturiranja napustili „Železnice“, novo zaposlenje je  našao kod privatnih operatera, što je u kratkom roku napravilo konkurenciju „Srbija kargu“. Ministarstvo finansija nedavno je raspisalo konkurs za konsultanta radi daljeg restrukturiranja tog preduzeća, što je dodatno onespokojilo zaposlene u „Srbija kargo“.

„Iz svega navedenog zaposleni su zaključili da treba bežati sa broda koji tone, pa su i inženjeri počeli da odlaze u konkurentske firme. Možete da zamislite kakve posledice mogu izazvati sa poslovnim tajnama iz sva četiri zeleznička društva“.

U dopisu koji su uputili resornom ministarstvu, tražili su izjašnjenje  od vlasti i rukovodstva o materijalnom stanju društva i položaju zaposlenih, završetak deobe imovine, dugova i vozova, ali i da se sindikati obavezno uključe u predviđeni proces daljeg restrukturiranja. 

Kao još jedan od konkretnih problema, Dašić je naveo i da se cena međusobnog poslovanja uvećala za 20% zbog PDV-a. Dodaje i da nije upoznat sa tim kako je izvršena deoba imovine, sem da su u preduzeću u kom on radi pripale hale za popravku lokomotiva i vagona, deo teretnih stanica i  magacina.

„Ukidanjem 800 kilometara pruga poklonili su drumskom prevozniku posao, a železnička društva su uništena dok je Zorana Mihajlović bila na čelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ukazivali smo joj na probleme koje nas muče, ali se ona nije obazirala na naše dopise, jer smo za nju samo broj“, zaključio je Dašić.

Rad za minimalac

S druge strane, za Novu ekonomiju u Nezavisnom sindikatu železničara Srbije kažu da podela preduzeća jeste uvećala administraciju, ali da nije donela „veće probleme“ u poslovanju. Prema rečima predsednika tog sindikata, Radomira Popovića, znatno veći problem je to što je više od polovine svih železničara u Srbiji na minimalnoj zagarantovanoj zaradi.

„Otišlo je puno ljudi, a plate su dno dna. (Poslednjim) povećanjem minimalne cene radnog sata… ljudi koji regulišu saobraćaj i mašinovođe biće na 500 do 600 dinara preko minimalna osnovne zarade. Radnici su nezadovoljni i sa tim su upoznati i ministarstvo i poslodavac“, kaže Popović. 

Podsećaju, minimalna zarada u Srbiji će od januara 2022. biti oko 35.000 dinara. Prema Popovićevim rečima, rukovodstvo u železnici na sve načine pokušava da pokaže i ministarstvu i Vladi Srbije kako će nezadovoljstvo među radnicima izazvati ozbiljan problem za železnički sistem. Podseća i da država trenutno ulaže milijarde u rekonstrukciju pruge, dok plate ostaju iste. 

„Nijedna od tih kompanija nije odskočila ili drastično pala sa platama. To bude malo bolno, ima da se ulaže, rade se pruge za brzinu od 200 kilometara na sat, a radnici su vam na minimalcu. To železničari ne zaslužuju oni su ovu zemlju digli 15 puta, posle svakog rata smo vozili za džabe gde god je trebalo… „, kaže predsednik Nezavisnog sindikata železničara Srbije . 

On ukazuje da se u ovom trenutku  radi remont pruga na sve strane i ljudi se bore i snalaze kako znaju i umeju da prevezu putnike i robu. U isto vreme, radnici na železnici ne osećaju nikakvu razliku i dalje se osećaju kao železničari. 

Popović je podsetio i na značaj preduzeća Srbija kargo u prevozu tereta. Poređenja radi, naglašava da to preduzeće odjednom može da transportuje teret za koji bi bilo potrebno 500 kamiona.

Naš sagovornik je pohvalio ulaganja u železničku infrastrukturu, jer je kako objašnjava cilj toga da se svi iz Evrope koji koriste železnički transport okrenu Srbiju, dok je cilj naše železnice da sve to naplati. Ocenjuje da će rekonstrukcija železničke infrastrukture uskoro biti završena, iako je zbog složenosti tog posla neophodno „jako mnogo vremena“.

Kaže i  da od pruga ništa novo nije zatvarano, osim zbog njihove rekonstrukcije.

„To je svima problem, put koji je trebalo da traje sedam, osam sati u ovom trenutku traje mnogo duže zato što je zatvorena pruga pa se ide zaobilaznim putevima“, kazao je Popović.