NBS lane kupila rekordnih 3,9 milijardi evra kako bi održala stabilnost dinara

Narodna banka Srbije (NBS) je tokom prošle godine, „u uslovima povećane globalne neizvesnosti“, na međubankarskom tržištu kupila rekordnu količinu evra kako bi održala stabilnost srpske valute. Pokazatelj sistemskog stresa i ostali parametri finansijskog zdravlja „ukazuju na otpornost i očuvanu stabilnost domaćeg finansijskog sistema u celini“, navodi NBS u svom izveštaju za 2023. godinu.

NBS je u istom dokumentu pobrojala mere kojim je doprinela očuvanju i standarda građana, ali i kursa dinara.

“U 2023. godini Narodna banka Srbije je intervenisala neto kupovinom deviza u iznosu od 3,9 milijardi evra, što je rekordan godišnji iznos neto kupovine deviza. Time je, kao i prethodnih godina, održana relativna stabilnost kursa i dat doprinos daljem uvećanju deviznih rezervi”, navodi se u danas objavljenoj publikaciji.

Kako napominje centralna banka, u oktobru 2023. godine Srbija je prvi put emitovala osmogodišnju državnu dinarsku obveznicu, kod koje je zabeležena rekordna tražnja investitora i koja je od februara 2024. uključena u indeks obveznica J.P. Morgan-a.

Usled smanjenja globalne neizvesnosti i povoljnih domaćih makroekonomskih izgleda, premija rizika Srbije na dug u evrima i dolarima takođe je smanjena u toku 2023. godine.

Sve tri rejting agencije zadržale su kreditni rejting Srbije, dok je agencija Standard & Poor’s povećala  izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga – sa stabilnih na pozitivne.

Drugu godinu zaredom ostvaren je novi rekordni nivo priliva stranih direktnih investicija od 4,5 milijardi evra (4,2 milijarde evra neto), te iz NBS očekuju da će ovaj izvor deviza i u narednom periodu nastaviti da u potpunosti pokriva deficit tekućeg računa, kao što je i bilo u prethodnih devet godina.

Devizne rezerve NBS su tokom 2023. godine povećane za 5,5 milijardi evra, pa su na kraju decembra 2023. godine iznosile 24,9 milijardi evra bruto, odnosno 20,8 milijardi evra neto.

Od 2018. godine devizne rezerve beleže konstantan godišnji rast i u periodu od šest godina kumulativno su povećane 2,5 puta, dodaju u NBS.

Osim spoljnih rizika u vidu geopolitičkih dešavanja, sporijeg pada globalne inflacije i otežanom pristupu izvorima finansiranja, NBS je odredila i unutrašnji rizike koji su preovladali u prošloj godini.

Kako je centralna banka definisala to su bili: produženo trajanje inflatornih pritisaka i neizvesnost u pogledu kretanja cena energenata i drugih primarnih proizvoda;  visok nivo evroizacije domaćeg finansijskog sistema; usporavanje kreditne aktivnosti i potencijalni rast problematičnih kredita i njihov uticaj na profitabilnost banaka; neizvesnost u pogledu kretanja cena stambenih i komercijalnih nepokretnosti; uticaj klimatskih promena na privredu i posledično na finansijski sektor materijalizacijom fizičkih i tranzicionih rizika.

Bankarski sektor, krediti i štednja

Prema rezultatima makroprudencijalnih stres-testova za kraj 2023. godine, bankarski sektor Srbije ostaje otporan, adekvatno kapitalizovan i visoko likvidan čak i na najsnažnije pretpostavljene šokove.

“Bankarski sektor Srbije, koji čini oko 91 odsto aktive finansijskog sektora, ostao je stabilan tokom 2023. zahvaljujući adekvatnoj kapitalizovanosti, visokim pokazateljima likvidnosti I profitabilnosti”, stoji u izveštaju NBS.

Domaća kreditna aktivnost usporila je rast tokom 2023. godine, što je posledica viših kamatnih stopa na kredite usled zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i NBS, kao i pooštrenih kreditnih standarda komercijalnih banaka, dospeća kredita iz garantnih šema i visoke baze iz prethodne godine.

Na kraju 2023. ukupni domaći krediti, po isključenju efekata deviznog kursa, porasli su za ceo procenat u odnosu na prethodnu godinu.

I stanovništvo i privreda pozitivno su doprineli međugodišnjem rastu ukupnih domaćih kredita na kraju 2023. godine. Rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti banaka ukazuju na to da su banke tokom većeg dela godine pooštravale standarde po kojima su odobravale kredite privredi i stanovništvu, kaže narodna banka.

Rast kredita privredi na kraju 2023. vođen je rastom investicionih kredita, a kao i u prethodnom periodu, dominantan udeo u kreditima privredi imali su krediti za likvidnost i obrtna sredstva, kao i investicioni krediti.

Usled dospeća kredita iz garantnih šema, koji su pretežno odobravani u dinarima, u toku 2023. smanjen je stepen dinarizacije plasmana sektoru privrede.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima privrede ostalo je na nepromenjeno niskom nivou od 2,1 odsto, kao i prethodne godine, navodi NBS.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima tokom 2023. nastavilo je da se kreće blizu istorijskog minimuma i na kraju godine iznosilo je 3,2 odsto, što je ispod nivoa zabeleženog pre pandemije, kažu iz NBS.