Zašto su zaposleni sve manje zainteresovani za posao: Galupovo istraživanje o radnim navikama

Motivacija na poslu, naročito leti, zna da popusti jer svi iščekuju odlazak na odmor. Ali i bez toga, koncentracija i želja za poslom poslednjih godina popušta, pokazalo je istraživanje koje je uradio Galup u SAD.

Posle godina uglavnom pozitivnog trenda, angažovanost na radnom mestu počinje da stagnira, navodi CNBC.

Samo jedna trećina zaposlenih, u koje se računaju i oni koji rade puno radno vreme, ali i oni sa skraćenim radnim vremenom, angažovana je na poslu, dok otprilike 50 odsto njih nije angažovano, a čak 16 odsto onih koji zvanično rade u stvari je potpuno isključeno iz posla, pokazala je anketa iz 2023. godine.

„Tiha ostavka“, odnosno neka vrsta isključenosti i nezainteresovanosti za posao, postala je znak postpandemijskih vremena, tvrde stručnjaci, a to znači da je sve više zaposlenih koji pokušavaju da rade što manje mogu, tako da to šefovi ili menadžeri ne primete.

Kad svratite na posao samo na kafu

Postoje i oni zaposleni koji u kancelariju, na posao, svraćaju da bi sa kolegama popričali ili popili kafu. Bitno je samo da se vidi da su došli na posao, ali ne i to koliko i da li rade.

Zaposleni više vole rad od kuće nego “instagramične” kancelarije

Više od polovine, 58 odsto zaposlenih koji rade u hibridnom sistemu (malo od kuće, malo iz kancelarije), priznalo je da se prijavljuje na posao i odmah nakon toga odlazi kući, pokazalo je istraživanje kompanije Owl Labs.

„Zaposleni su se navikli na fleksibilnost rada od kuće i mogu doći u kancelariju samo kada je apsolutno neophodno. Jednostavno je previše teško vratiti se u pređašnje stanje“, rekao je David Satervajt, izvršni direktor kompanije Chronus, softverske firme koja se bavi poboljšanjem angažovanosti zaposlenih.

Bar jedan prekid u pola sata

Rodžer Hol, psiholog iz Ajdaha, kaže da ovaj poslednji trend ne iznenađuje, posebno imajući u vidu koliko je postalo lakše raditi „na daljinu“. On ističe da gotovo polovinu ispitanih radnika u pola sata rada bar jednom neko ili nešto omete u radu. Skoro trećina je bila ometena barem jednom na svakih 15 minuta.

„Posle svakog prekida potrebno je oko 20 minuta da se ponovo dostigne dubok nivo koncentracije. Ako su prekidi na svakih 15 minuta, onda nikada tokom dana niste na dubokom nivou koncentracije“, kaže Hol i napominje da na kraju naš mozak bude iscrpljen, što sve naravno utiče na produktivnost.

Neangažovani i svi oni koji rade, a u stvari nisu aktivni na poslu, doprinose gubitku od 1,9 biliona dolara (hiljada milijardi) zbog produktivnosti, odnosno neproduktivosti, otkriva Galup.

Istraživanja pokazuju da su zaposleni više angažovani kada imaju mogućnosti za razvoj, učenje i mentorstvo.

Polovinu ne zanima napredovanje u karijeri

Prema Randstadovom istraživanju Workmonitor iz ove godine, piše CNBC, u kojem je učestvovalo 27.000 radnika širom sveta, 56 odsto radnika sebe smatra ambicioznim, dok 47 odsto uopšte nije fokusirano na napredovanje u karijeri.

Zaposleni danas češće brinu o ravnoteži između posla i privatnog života, važno im je fleksibilno radno vreme i podrška mentalnom zdravlju, a sve je manje onih, pokazalo je istraživanje, koji žele da provode u kancelariji više vremena nego što već provode.

„Tokom pandemije smo videli ogroman ubrzani prelazak na hibridni rad i ljudi ne žele da odustanu od toga“, rekao je za CNBC Sander van Nordende, izvršni direktor kompanije Randstad.

U skladu s tim, 37 odsto radnika je reklo da bi razmislilo o napuštanju posla ako bi ih poslodavac zamolio da provode više vremena u kancelariji, dok 39 odsto njih smatra da je rad od kuće nešto što se uopšte ne dovodi u pitanje, pokazalo je istraživanje Randstada.