Zlatna žica u Srbiji samo stara priča: „Spektakularno“ otkriće u Rogozni poznato još od ’90-ih

Istraživanja područja Rogozne, o kojoj su domaći mediji izvestili da je najveća zlatna žila u Evropi, „nijsu ništa novo“, jer se ona sprovode decenijama unazad. Najpre su ta istraživanja rađena od strane nekadašnjeg Geološkog zavoda, a u poslednjih desetak godina to čine privatne strane kompanije, na osnovu istražnih prava koja se dobijaju od Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.

„Dok je Geozavod radio istraživanja koje je država finansirala putem različitih fondova, ona su ukazivala da na području Rogozne postoji tzv. ‘polimetalična mineralizacija’ bakra, srebra, zlata, olova i cinka i da je to perspektivan prostor za detaljnija istraživanja“, rekao je zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović u razgovoru za Novu ekonomiju.

Dodao je da su istraživanja jedno vreme prekinuta, 90-ih godna, a da su ih nakon 2000. godine nastavile strane kompanije.

„Kakve rezultate su postigli do sada osim njih i Ministarstva niko ne zna, jer su oni dužni da godišnje izveštaje predaju Ministarstvu. Dosta firmi se do sada izmenilo, i nije jedna ista firma istraživala taj prostor“, rekao je on.

Pre nekoliko dana u medijima su se pojavile informacije da australiijska kompanija Strickland metals istražuje na pomenutoj lokaciji, kao i da se kompanija pohvalila da je „ovo je prvi put da je ova visokokvalitetna zona zlatnog skarna uzorkovana na Šancu“.

Ipak, kako smatra Mijatović, prave količine zlata mogu se tek saopštavati kada se istraživanje u potpunosti završi i kada se uradi elaborat o rezervama koji se podnosi Ministarstvu rudarstva i energetike.

Prema njegovim rečima, tada zaseda komisija koja odlučuje o tome da li će elaborat biti prihvaćen ili ne. Ukoliko bude prihvaćen, kompanija dobija potvrdu od države da se na tom prostoru nalazi ležište sa određenim količinama rude koje će služiti za dalje projektovanje u rudarstvu, procene studija uticaja na okolinu i to da ležište u jednom trenutku postane rudnik.

Kakav je proces istraživanja ruda u Srbiji?

Kada kompanija želi da radi istraživanje na određenom području, ona najpre mora da dobije dozvolu, odnosno „istražno pravo“ koje se podnosi Ministarstvu i potrebno je da se uradi projekat geoloških istraživanja.

„Taj projekat mora u sebi da sadrži uslove pod kojima se mogu izvesti geološka istraživanja ali uslove koje izdaju Zavod za zaštitu prirode i Zavod za zaštitu spomenika. Ako ta dva mišljenja nisu ugrađena u projekat istraživanja i ako ne postoje potvrde ili izveštaji Ministarstvo ne prihvata takav projekat“, tvrdi Mijatović.

Na takav projekat nadležno ministarstvo izdaje istražno pravo za prostor za koji se zahteva i metalične sirovine.

„Taj prostor ne može da bude veći od 100 kilometara kvadratnih. Sama istraživanja imaju više nego minimalan uticaj na životnu sredinu i na sve što se prikupi na terenu tokom istraživanja. To su sve mali prečnici kada je u pitanju bušenje koji ne prave nikakvu štetu“, dodao je Mijatović u razgovoru za Novu ekonomiju.

PIO fond zbog ignorisanja zahteva građana izgubio skoro milijardu dinara