Apostolović: Usvajanje zakona o kontroli državne pomoći ključno za otvaranje Klastera 2

Šef Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji i rukovodilac Operativnog tima za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji Danijel Apostolović rekao je na konferenciji  „Dijalog o ekonomskim aspektima evropskih integracija i usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije“, koji je organizovala Američka privredna komora u Srbiji (AmCHam Srbija) da veruje da do kraja juna Srbija može biti tehnički spremna za otvaranje Klastera 2, koji se odnosi na slobodno kretanje roba, radnika i zaštitu potrošača.

„Tu je ključna stvar da usvojimo zakon o kontroli državne pomoći“, rekao je Apostolović dodajući da će u fokusu u narednom periodu biti i otvaranje Klastera 5, koji obuhvata oblasti upravljanja resursima i poljoprivrede.

„Klaster 6 je jedan od najjednostavnijih za zemlje članice zato što ima samo dva poglavlja, ali je za Srbiju teži zbog usklađivanja spoljne i bezbednosne politike“, rekao je on.

Apostolović je pohvalio incijative SEPA i „Roming kao kod kuće“, jer su, kako kaže, dobri primeri incijativa koje omogućavaju veću predvidljivost u Srbiji.

„Jedna od najvažnijih stvari je jedinstveno tržište. I već je dobar pravi zamah došao sa Planom rasta za Zapadni Balkan, gde imamo mogućnost da počnemo da se pridružujemo možda malim stvarima, malim koracima. Na primer, SEPA je jedan od dobrih primera. „Roming kao kod kuće“ je takođe veoma vredna inicijativa, a to je najavljeno i na samitu u Tivtu“, rekao je on.

Potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu i predsednica Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji Ana Drašković rekla je danas da za poslovnu zajednicu budućnost Srbije u Evropskoj unije predstavlja sigurnost i poštovanje pravila i standarda.

„Reč je o regulatornoj predvidljivosti, jasnijim pravilima, stabilnijim procedurama, standardima koji su unapred poznati, manje prostora za proizvoljno tumačenje“, rekla je ona dodajući da prepisivanje pravila EU nije isto što i usvajanje evropskih standarda upravljanja.

„Loše tumačenje direktiva, nedostatak poštovanja institucionalnog i tržišnog uređenja, brzo sprovođenje zakona može stvoriti više zabune i problema. AmCham čvrsto veruje i godinama se zalaže za usklađivanje sa standardima EU. Takođe bismo želeli da vidimo napredak u pristupanju EU, kao i dalji pristup novom jedinstvenom tržištu što pre“, rekla je ona.

Apostolović je u panel-diskusiji sa šefom Sektora za evropske integracije i ekonomiju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Paskvaleom De Mikom, istakao da bi Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, trebalo da ima povlašćeniji položaj u odnosu na treće zemlje prilikom donošenja mera koje utiču na njenu privredu.

„Voleli bismo da imamo drugačiji tretman od trećih zemalja kada je reč o donošenju mera, jer smo zemlja kandidat. Pojedine mere mogu da nanesu štetu ekonomiji. Ako želite da nas integrišete u Evropsku uniju, ne bi trebalo da čekate poslednji trenutak da nas obavestite o odlukama koje nas pogađaju“, rekao je Apostolović ističući pregovore u vezi sa CBAM-om i naplatom emisija za proizvode poput čelika kao primer nedovoljne uključenosti Srbije u procese donošenja odluka.

CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), odnosno Mehanizam za prekogranično usklađivanje emisija ugljenika, predviđa naplatu troškova emisija ugljenika za određene proizvode koji se uvoze na tržište Evropske unije, uključujući čelik, gvožđe, aluminijum, đubriva, vodonik i električnu energiju.

Evropska unija je od 1. januara 2026. godine započela fazu naplate u okviru Mehanizma za prekogranično usklađivanje emisija ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM). Ovaj mehanizam predviđa dodatne troškove za uvoz određenih proizvoda u EU, uključujući čelik, gvožđe, aluminijum, vodonik, đubriva i električnu energiju, u zavisnosti od emisija gasova sa efektom staklene bašte nastalih tokom njihove proizvodnje.

Govoreći o primeni Sistema ulaska i izlaska (EES), De Miko je rekao da Evropska unija mora da pronađe ravnotežu između liberalizacije trgovine i bezbednosnih zahteva.

„Moramo da uskladimo različite javne interese – liberalizaciju trgovine i bezbednost. Evropska komisija je predložila moguća kratkoročna i dugoročna rešenja, uključujući izdavanje dugoročnih viza“, rekao je De Miko.

On je dodao da za sada Evropska komisija nema kratkoročna rešenja za EES sistem.

„Hrvatska veoma snažno podržava mogućnost da vozači kamiona iz Srbije dobiju dugoročne vize i nadam se da će i druge države članice Evropske unije slediti taj pristup“, rekao je De Miko.

Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Andreas fon Bekerat ocenio je da je proširenje Evropske unije danas veći prioritet među državama članicama nego što je bilo u prethodnih deset godina i pozvao zemlje kandidate da iskoriste trenutni zamah procesa pristupanja.

Pozivajući se na nedavne poruke Evropske komesarke za proširenje Marte Kos, on je rekao da je angažovanje zemalja kandidata strateška investicija u budućnost Evropske unije i poručio da sada nije vreme za održavanje statusa kvo, već za konkretne korake ka članstvu.

„Postoje dve važne stvari na koje države članice EU mogu da se oslone. Prva je da trenutno postoji zamah kada je reč o proširenju. Druga, koja se nikada ne menja, jeste da se proces zasniva na zaslugama“, rekao je fon Bekerat.

I nemačke firme u Srbiji traže rešenje za problem profesionalnih vozača sa EES-om