Šta se sve nalazi u Demostatovoj potrošačkoj korpi koju su podržali sindikati

Ujedinjeni granski sindikati (UGS) „Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) potpisali su Memorandum o saradnji sa Istraživačko-izdavačkim centrom Demostat, čime su podržali istraživački projekat Demostatova potrošačka korpa „Mala kućna nabavka“, objavljeno je danas.

Istraživački projekat Demostatova potrošačka korpa „Mala kućna nabavka“ predstavlja model praćenja cena osnovnih životnih namirnica i proizvoda za svakodnevnu upotrebu na tržištu Srbije.

Cilj te saradnje je informisanje javnosti o ekonomskom i socijalnom položaju građana Srbije, a posebno zaposlenih i njihovih porodica, kao i kontinuirano praćenje njihovog materijalnog položaja, piše na sajtu Demostata.

Memorandum sa Demostatom potpisali su predsednik SSSS Zoran Mihajlović i predsednica UGS „Nezavisnost“ Čedanka Andrić.

Glavna urednica Demostata Mirjana Stevanović kaže da Memorandum otvara prostor za nova zajednička istraživanja sa sindikatima.

„Sa sindikatima smo potpisali memorandum koji otvara neke zajedničke pravce u kojima bismo mogli da istražujemo. Njima su, naravno, važni zaposleni i njihov položaj, pa možemo pokušati da istražimo njihova očekivanja i šta žele da dobiju od podataka, u okviru zaštite potrošača i životnog standarda“, rekla je Stevanović.

U Demostatovu „Malu kućnu nabavku“ staje 29 proizvoda: 1,5 litara mleka, litar jogurta, 400 grama pavlake, pola kilograma belog sira, 250 grama maslaca, 10 jaja, po pola kilograma svinjskog i junećeg buta i pilećeg filea, 300 grama stišnjene šunke, konzerva tunjevine od 170 grama, 75 grama paštete, 250 grama margarina, litar ulja, po kilogram krompira, paradajza, kupusa, šećera i brašna, hleb „Sava“ od 500 grama, po 400 grama makarona, špageta, smrznute boranije i graška, 300 grama keksa, 80 grama čokolade, 360 mililitara šampona za kosu, 10 rolni toalet papira i deterdžent za veš.

Stevanović objašnjava da je cilj projekta da pokaže koliko jedna takva kupovina realno košta.

„Utvrdili smo da se cene razlikuju za oko hiljadu do hiljadu i po dinara između najjeftinije i najskuplje kupovine. Taj odnos se menja, nije uvek jedan lanac najskuplji, niti je jedan uvek najjeftiniji“, kaže ona.

Tako na primer, u junu 2025. godine, pre stupanja na snagu uredbe o ograničavanju trgovinskih marži, Demostatova nabavka od 28 proizvoda u Lidlu je koštala 6.270,38 dinara, dok je u februaru 2026. za iste proizvode trebalo izdvojiti 5.905,39 dinara, odnosno oko 365 dinara manje.

U DIS-u je račun sa 6.045,16 dinara u junu 2025. pao na 6.029,16 dinara u februaru 2026, što je razlika od svega 16 dinara.

Najveća razlika zabeležena je u Idei, gde je ista grupa proizvoda u junu prošle godine koštala 6.962,65 dinara, a u februaru ove godine 6.149,61 dinar, odnosno oko 813 dinara manje.

U Univerexportu je račun sa 6.903,42 dinara smanjen na 6.561,64 dinara, što je pad od oko 342 dinara.

U Maxiju je nabavka u junu 2025. koštala 7.019,45 dinara, a u februaru 2026. 6.570,59 dinara, odnosno oko 449 dinara manje.

Prosečna vrednost iste nabavke u pet trgovinskih lanaca tako je pala sa 6.640,21 dinar u junu 2025. na 6.243,28 dinara u februaru 2026, odnosno za oko 397 dinara ili šest odsto.

,,U poređenju sa prošlogodišnjom nabavkom pre ograničenja marži, februarska patrola Konzumera ustanovila je da su računi u ovih pet lanaca, bilo zbog uredbe ili iz tržišnih razloga, u februaru bili u proseku niži za oko 400 dinara ili blizu 6 odsto. Raspon cena između lanaca u februaru bio bi primetno veći da na krajnji račun nisu značajno uticale akcijske cene“, navodi se na sajtu Demostata.

Prema rečima Stevanović „Mala kućna nabavka“ predstavlja realan trošak kupovine proizvoda koji su potrebni domaćinstvu, odnosno porodici, a ne nužno samo jednoj osobi.

Njihova potrošačka korpa nije pandan državnoj potrošačkoj korpi, ali obuhvata gotovo iste kategorije, odnosno namirnice, naglašava ona.

Potrošačka korpa kaže za školu 150 dinara mesečno, a roditelji za udžbenike moraju da daju i do 20.000 godišnje