Radnici Rudnika tuže firmu

Više od 400 radnika modne konfekcije Rudnik tužilo je fabriku zbog neisplaćenih otpremnina, ugovorene cene rada, doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje.

Ali po rečima sindikalaca, radnici-tužioci „štepuju“ samo izvršne presude u svoju korist, ali još bez šansi za naplatu.

„Iako su sudovi presudili u korist radnika, ne može se izvršiti naplata potraživanja zbog blokada računa „Rudnika“ kojih, a to smo naveli i sudovima, ima više. Prosečno, „Rudnik“ svakom tužiocu duguje oko 300.000 dinara, bez neisplaćenih otpremnina. Inače, većini radnika nisu overene zdravstvene knjižice“, ukazuju Zorica Sremčević iz „Rudnikove“ fabrike u Topoli, predsednica Nezavisnog sindikata koja je, umesto naplate izvršne presude, dobila otkaz, ali ju je Ministarstvo rada vratilo na posao. 

Dušanka Novaković, iz „Rudnikove“ fabrike u Beogradu, te Zorica Maksimović, Nada Bojović i Đorđe Nikolić iz matične firme u Gornjem Milanovcu, nadalje, kažu da je „Rudnik“ bio prodat „Irva investicijama“, vlasnika Đorđija Nicovića, ali je ta privatizacija poništena 2009. i od tada je zastupnik državnog kapitala Gordana Hadžić, a direktor Milan Dmitrović. Vele i da su, još u vreme Nicovića, umesto uvida u finansijsko stanje, uvek dobijali pretnje otkazima i ostajali „kratki“ za isplate po zakonu.

Sindikalci, na kraju, tvrde i da su privilegovani radnici naplatili otpremnine po socijalnom programu, ali i dalje rade u „Rudniku“. Kažu, još, da im na obračunima za plate piše da su uplaćeni doprinosi, a zapravo nisu, pa traže da sudovi i to još jednom provere. 

Pitaju se i kuda ide novac od poslovnog prostora u fabričkom krugu, koji je izdat drugim firmama, zašto je uopšte kupljena limuzina vredna 17.000 evra i zašto ih uprava ucenjuje da povuku tužbe, preteći otkazima radnicima koji imaju plate od jedva 20.000 dinara.