Inflacija se i u Evropskoj uniji (EU) i u Srbiji „tvrdoglavo“ drži, jer su centralne banke na početku rasta cena 2021. godine zakasnile sa povećanjem kamatnih stopa, ocenio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić.
„U avgustu, septembru 2021. godine neke centralne banke su počele sa povaćanjem kamatnih stopa, a mi smo, kao i Evropska centralna banka to uradili devet meseci kasnije. To je omogućilo kreiranje inflacionih očekivanja i sada se plaća cena, jer se inflacija teže obara. Kod nas je tome doprinela i ekspanzivna monetarna politika prethodnih godina i davanje novca pred izbore“, kazao je Šoškić za Danas.
Dodao je da postoji rast cena koje reguliše država i objasnio da povećanjem plata, cene usluga guraju sada inflaciju, prenosi agencija Beta.
„Rast plata u državnom sektoru gura i plate u privatnom. Trebalo je pomagati ciljano ljudima sa najnižim dohocima, a ostali je trebalo da se strpe sa povećanjem plata dok se ne suzbije inflacija, pa onda da se nadoknađuje. Ali ako cene rastu, a plate rastu zbog rasta cena, onda se produžuje inflacija“, kazao je on.
Od početka godine sa padom inflacije, kako piše Danas, plate beleže visok realni rast, a u maju, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna neto plata je bila veća nego u istom mesecu lane 11,2 odsto.
Međugodišnja inflacija u julu ove godine porasla je za 4,3 odsto, što je od marta 2023. godine prvi put da je inflacija u jednom mesecu porasla u odnosu na isti mesec prethodne godine.
NBS je najavila taj skok prošle nedelje, kada je prilikom odluke da ne smanjuje referentnu kamatnu stopu ocenila da će na privremeni rast inflacije u julu u najvećoj meri uticati serija jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda i usluga sa regulisanim cenama.
U obrazloženju centralne banke navodi se da ti proizvodi poskupljuju zbog rasta cena na svetskom tržištu ili sirovina, a u izveštaju RZS-a navodi se međugodišnji rast cena usluga, pre svega komunalija, gas je poskupeo 9,4 odsto, struja 7,3 odsto, a daljinsko grejanje 10,6 odsto u proseku.
Takođe, kirije su u proseku skuplje skoro 13 odsto nego prošle godine, iznadprosečno su poskupele i ostale komunalije kao što su voda i kanalizacija, održavanje stanova i druge.
Doprinos rastu cena dao je i sektor transporta, a to pre svega zavisi od cena goriva. Gorivo u julu ove godine je u odnosu na jul prošle bilo skuplje 10 odsto, pokazuju podaci RZS-a.
Podseća se da su restorani i hoteli skuplji 9,1 odsto, a rekreacija i kultura 5,6 odsto, kao i da je ta oblast zabeležila najveće poskupljenje u julu u odnosu na prethodni mesec jun od 3,1 odsto.
Hrana je međugodišnje poskupela 1,4 odsto i tu se izdvajaju proizvodi grupisani kao „šećer, džem, med i čokolada“ sa 9,3 odsto, a što se, kako se dodaje, najviše odnosi na poskupljenje čokolade usled problema sa proizvodnjom kakaoa u Africi.
„Ako je za utehu i međugodišnja inflacija u evrozoni je u julu bila veća nego u junu, doduše rast je znatno manji nego u Srbiji. Prema preliminarnim podacima Eurostata, u julu je međugodišnja inflacija iznosila 2,6 odsto, nakon 2,5 odsto u junu“, piše Danas.
Belgija je, prema podacima Eurostata, u julu imala veću godišnju inflaciju od Srbije, tačno 5,5 odsto.
Једно од решења пре 2-3 године је могло бити увођење двовалутног система. Овакав модел је стран неким економистима али у ситуацији прекомерне емисије страних валута, могло се избећи праћење у инфлацији или иако неко каже „инфлација је увезена“.
Друга валута у Србији је могла кренути 1:1 за евро а на основу економских реалних параметара би се кориговао курс у корист друге (нове) валуте. 0.95, 0.90…па докле се дође. Па нека централна банка ЕУ емитује колико хоће, утицај би преко коригованог курса био минималан или ништаван.
Питање је воље и слободе да се ово уради(ло).
Поздрав редакцији и читаоцима.