Kako bi nagli skok cena nafte uticao na privrede u Centralnoj i Istočnoj Evropi i Turskoj?

Zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) sa srednjim prihodima oslanjaju se na uvozna fosilna goriva za 57 odsto svoje ukupne potrošnje energije. Sedam ekonomija obuhvaćenih izveštajem koji je objavila kreditna agencija Standard and Poors – Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka (CIE5), Srbija i Turska – predstavljaju kombinovani BDP od oko četiri biliona (hiljada milijardi) dolara, što je ekonomija otprilike veličine Japana.

„U okviru scenarija stresa zbog cene nafte, projektujemo da će udarac na ekonomske performanse Centralne i Istočne Evrope biti značajan. Konkretno, prognoziramo da će rast realnog BDP-a oslabiti u proseku za 1,1 procentni poen u 2026. godini u sedam ekonomija Centralne i Istočne Evrope obuhvaćenih analizom, u poređenju sa osnovnim scenarijem. Očekujemo da će Slovačka i Rumunija, gde je privatna potrošnja već bila krhka, ući u recesiju i smanjiti se za 0,4 odsto i jedan odsto, respektivno“, kažu ekonomisti S&P koji su pretpostavili da „vlade neće povećati cene energije za domaćinstva, koje su regulisane u svim zemljama Centralne i Istočne Evrope“.

Scenario koji pominju u S&P odnosi se na rast cena nafte i oni su ih razvrstali na osnovni scenario koji bi podrazumevao izvesno smirivanje sadašnje situacije, stres scenario u kom slučaju će efekti varirati, a najgori bi bio u slučaju rasta cena gasa.

Prema osnovnom scenariju, cene nafte marke brent u proseku od 80 dolara po barelu u 2026. godini i pada na 65 dolara/barel u 2027. godini, negativan efekat na kreditni kvalitet suverenih država CIE deluje upravljivo, prema rejting agenciji.

U scenariju stresa cena nafte (cene nafte marke brent od 130 dolara/barel u 2026. i 100 dolara/barel u 2027. godini), energetski intenzivnije i energetski zavisnije ekonomije, uključujući Tursku i Mađarsku, verovatno će biti najteže pogođene, a efekat će zavisiti od raspoloživih rezervi i političkih odgovora.

Ukoliko bi se cene prirodnog gasa u severozapadnoj Evropi približile nivoima bližim najvišim vrednostima zabeleženim 2022. godine, negativni efekti na ekonomije Centralne i Istočne Evrope i pritisci na pad rejtinga bili bi širi i izraženiji.

„Slično kao i 2022. godine, političari u Centralnoj i istočnoj Evropi suočiće se sa teškim izborom između uvođenja dodatnih mera za zaštitu domaćinstava i preduzeća od viših troškova energije i potrebe za konsolidacijom već napregnutih javnih finansija. Projektujemo da bi pad prihoda pogoršao ukupan fiskalni bilans u proseku za najmanje 1,5 procentnih poena i povećao državni dug“, stoji u izveštaju.

Ekonomije CIE imaju prevelike proizvodne sektore, što je delimično razlog zašto je njihov energetski intenzitet BDP-a 19 odsto veći od proseka EU. Iz istog razloga, energetika i komunalne usluge čine veći udeo u domaćim indeksima potrošačkih i proizvođačkih cena, navode iz S&P.

Osnovni scenario S&P Global Ratings pretpostavlja da će prosečne cene prirodnog gasa u severozapadnoj Evropi iznositi 18 dolara po milionu britanskih termalnih jedinica (Btu), što znači oko 53 evra po megavat-satu do kraja ove godine, i da će pasti na projektovani prosek od pre rata u 2027. godini.

Od 2022. godine, energetski intenzitet zemalja Centralne i Istočne Evrope je opao, prilivi energije su diverzifikovani, a inflacija se vratila na cilj, osim u Rumuniji i Slovačkoj, navodi rejting agencija. Pored toga, većina vlada je smanjila subvencije za energiju koje su uvele 2022. godine, dok su se devizne rezerve centralnih banaka povećale.

Dodatno, države članice EU iz Centralne i Istočne Evrope trebalo bi da dobiju značajne transfere EU u okviru fonda za oporavak i otpornost (RRF) i fondova za bezbednosne akcije za Evropu (SAFE). Takođe će imati koristi od redovnog kohezionog finansiranja, koje će podržati investicije i rast tokom 2026-2027. godine, podaci su S&P.

Scenario stresa zbog cene nafte podrazumeva silazne pritiske na neke suverene rejtinge Centralne i Istočne Evrope, ali agencija nije navela koje su zemlje u pitanju.

Što se tiče Srbije brojke su se pogoršale u slučaju sva tri scenarija, a u zavisnosti od toga koji nas bude zadesio BDP može da raste u ovoj godini četiri odsto po osnovnom scenariju, u slučaju stresa cena nafte rast privrede bi bio tri odsto u 2026. i u najgorem slučaju dva odsto rasta BDP-a. Što se tiče inflacije u najboljem slučaju će biti na 3,1 odsto, u stresnom 4,1 odsto rast cena i najgori slučaj pet odsto viša inflacija.

Moodys smanjio izglede za srpsku ekonomiju: Kritikuju uredbu o maržama, „Mrdićeve“ zakone, političku nestabilnost i manjak EU integracija