ZA KOLIKO PROCENATA BOLJE ŽIVIMO?

Realne zarade u Srbiji u poslednjih 12 godina porasle su za otprilike 46 odsto, odnosno rasle su 3,2 odsto godišnje. Ovaj rast jeste solidan, ali nije spektakularan, i nije ništa što je specifično samo za Srbiju, to se događa u Rumuniji, Bugarskoj, kao i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope.  Iako je realna plata u Srbiji trenutno 11 odsto veća nego u maju prošle godine, što je značajan rast, važno je napomenuti da je ona tokom 2022. i 2023, kada je inflacija bila dvocifrena, beležila pad. Ako se trenutna realna plata uporedi sa decembrom 2021. (kao poslednjim mesecom pre ubrzanja inflacije), vidi se da je porasla samo za četiri odsto, što nije naročito veliki rast za period od dve i po godine, kažu, između ostalog, sagovornici Nove ekonomije

Za analizu standarda građana, nisu samo bitni podaci o prosečnim platama, važno je kako se kreće ukupan dohodak domaćinstava u koji ne ulaze samo zarade, a jedan od relevantnijih statističkih pokazatelja kroz koji možemo da vidimo gde smo po standardu u odnosu na ostatak Evrope je lična potrošnja po stanovniku u dolarima jednake kupovne snage.

Prosečna zarada u Srbiji u maju je prvi put premašila 100.000 dinara, što je poslužilo izvršnoj vlasti da se pohvali svojim rezultatima i podseti na vreme kada je pre više od decenije bila 300 i nešto evra. 

„Prosečna plata u našoj zemlji je 855 evra, a pre samo 10 godina bila je 330 evra. Ovo pokazuje da se Srbija nalazi na odličnom putu“, naveo je na Instagramu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.  

„Mi ćemo do kraja godine imati prosečne plate od preko 900 evra, sledeće godine preko 1.000 evra i time ćemo napraviti ogromnu istorijsku razliku u odnosu na period siromaštva, nezaposlenosti i propadanja“, naveo je predsednik. 

Sa nešto više podataka pohvalio se ministar finansija Siniša Mali.

„U Beogradu je prosečna plata za maj ove godine 1.075 evra, dok je u istom mesecu 2012. godine iznosila 445 evra, što je rast od 140,3 odsto… U Boru sada iznosi 1.025 evra, a iznosila je 436 evra, što je rast od 135 odsto“, naveo je Mali na svojoj Fejsbuk stranici. 

Ipak, nije svuda isto, u opštini Crna Trava prosečna zarada u maju iznosila je 66.362 dinara (oko 565 evra), u Bojniku 67.749 dinara (oko 577 evra) i u Vlasotincu 68.562 dinara (oko 584 evra). 

Za građane bitan samo realan rast 

U vreme pisanja ovog teksta poslednji raspoloživi podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji odnosio se na maj ove godine kada je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 100.170 dinara.  Medijalna neto zarada bila je 77.571 dinar, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Ako se poredi sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto majska zarada nominalno je veća za 16,2 odsto, odnosno 11,2 odsto je veća realno. 

„Prosečna plata predstavlja prosek zarada svih zaposlenih u zemlji. Kada ta plata raste, to znači da zaposleni zarađuju više nego ranije. Međutim, važno je razlikovati nominalni i realni rast plata. Nominalni rast pokazuje koliko se plata povećala u apsolutnom dinarskom iznosu, ali ne mora nužno značiti i povećanje kupovne moći, jer je važno koliko su porasle i cene. Realni rast uzima u obzir i inflaciju, odnosno rast cena, i pokazuje koliko je stvarna kupovna moć porasla“,  rekao je za Novu ekonomiju ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.

Realni rast od 11,2 odsto u maju, prema rečima Jovanovića, znači da je kupovna moć zaposlenih značajno porasla u odnosu na prošlu godinu, odnosno da se za prosečnu platu danas kupuje oko 11 odsto više proizvoda i usluga nego što je to bio slučaj prošle godine.  

Međutim, Jovanović napominje da je važno posmatrati dinamiku ovih pokazatelja kroz duži vremenski period.  

„Iako je realna plata u Srbiji trenutno 11 odsto veća nego u maju prošle godine, važno je napomenuti da je ona tokom 2022. i 2023. beležila pad, kada je inflacija bila dvocifrena. Ako se trenutna realna plata uporedi sa decembrom 2021. godine (kao poslednjim mesecom pre ubrzanja inflacije), vidi se da je porasla samo za četiri odsto, što nije naročito veliki rast za period od dve i po godine“, rekao je on.

Jovanović takođe ukazuje i da je dobro poznato da je prosek kao sarma – „neko jede pirinač, neko kupus, neko meso, svi zajedno u proseku – sarmu“.  

„Ako prosečna zarada raste, to ne znači da svi radnici žive bolje.  Njen rast može doći od rasta zarada najbogatijih, a da pritom većina ljudi uopšte nema nikakvo poboljšanje. Zato je vrlo važna i distribucija plata, odnosno važno je videti kakav je rast različitih plata, od najnižih do najviših“, rekao je Jovanović. 

On navodi da se u slučaju Srbije trenutno može se videti da i minimalna zarada u maju beleži realni rast od oko 13 odsto, što ukazuje na to da i radnici sa najnižim platama imaju poboljšanje kupovne moći. 

„Medijalna, srednja zarada, takođe, beleži realni rast od oko 12,5 odsto, što sugeriše da je rast zarada prilično ujednačen.“ 

Realne zarade u Srbiji u poslednjih 12 godina porasle su nekih otprilike 46 odsto, odnosno rasle su 3,2 odsto godišnje. 

„Ovaj rast jeste solidan, ali nije spektakularan, i nije ništa što je specifično samo za Srbiju, to se događa u Rumuniji, Bugarskoj, kao i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope zbog opštih kretanja na tržištu radne snage“, rekao je za Novu ekonomiju profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

On objašnjava da je za standard građana isključivo važan samo realni rast zarada, jer on pokazuje koliko je promenjena, odnosno povećana ili smanjena kupovna moć, odnosno koliko više proizvoda može da se kupi za prosečnu zaradu, a da nominalne zarade i zarade u evrima nisu adekvatni pokazatelji promene kupovne moći.

Važan je ukupan dohodak, ne samo zarade 

Arsić naglašava da je pored samih zarada i njihovih kretanja, za analizu standarda građana najvažnije kako se kreće ukupan dohodak domaćinstava, u koji ne ulaze samo zarade.

„Zarade jesu najvažniji izvor dohotka, preko 50 odsto dohotka potiče od zarada, ali postoje i penzije, dohoci od kapitala, od izdavanja, doznake iz inostranstva. Sve se to na neki način skupi na gomilu i troši u domaćinstvu“, rekao je Arsić.

A prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu iznosili su 87.973 dinara. Sa druge strane, izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 88.244 dinara.  

Najveći udeo u prihodima domaćinstava imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa (52,5 odsto), penzije (30,9 odsto), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (4 odsto), naturalna potrošnja (2,6 odsto), prihodi van redovnog radnog odnosa (2,4 odsto), primanja od socijalnog osiguranja (2,4 odsto), dok 5,2 odsto čine prihodi iz ostalih izvora (prihodi od imovine, prihodi iz inostranstva, pokloni). 

Kada se radi o ličnoj potrošnji domaćinstava, najveći deo čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića (36,8 odsto) i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (16,4 odsto).  Slede izdaci za transport (8,7 odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (5,9 odsto).

Lična potrošnja 46 odsto ispod proseka EU 

Arsić je ukazao na to da je relevantan statistički pokazatelj standarda građana lična potrošnja po stanovniku u dolarima jednake kupovne snage, gde se eliminišu razlike u cenama koje postoje između različitih zemalja.

Ovaj podatak objavljuje Eurostat, a prema izveštaju za 2023, stvarna individualna potrošnja  u  Srbiji bila je 46 odsto ispod proseka Evropske unije. 

„To u stvari pokazuje koju mi količinu proizvoda trošimo. Ovaj pokazatelj uključuje potrošnju koja se finansira iz svih izvora. Po ovom pokazatelju mi manje zaostajemo za Evropom nego po BDP-u. Naš BDP je u odnosu na Evropu manji nego potrošnja, jer mi deo potrošnje finansiramo od doznaka. Imamo relativno značajne doznake koje povećavaju potrošnju u Srbiji, a drugi razlog (za potrošnju) je što mi manje štedimo u odnosu na ostatak zemalja u Evropi, naravno uvek može da se postavi pitanje da li je potrošnja održiva ako je štednja  mala“,  rekao je Arsić.

Nešto uspešnija od Srbije po stvarnoj ličnoj potrošnji po stanovniku je Crna Gora u kojoj je stvarna individualna potrošnja u 2023. godini bila 35 odsto ispod EU proseka.

Iza Srbije su Albanija gde je stvarna individualna potrošnja u 2023. godini bila 58 odsto ispod EU proseka, Bosna i Hercegovina koja je po tom parametru bila 56 odsto ispod proseka EU i Severna Makedonija u kojoj je stvarna individualna potrošnja bila 48 odsto ispod proseka EU. 

Srpska potrošačka korpa nije međunarodno uporediva 

Prosečna potrošačka korpa za mesec maj 2024. iznosila je 103.409,38 dinara i za njeno pokriće bilo je potrebno 1,03 prosečnih zarada, dok je za pokriće minimalne korpe, koja je iznosila 53.517,55 dinara bilo dovoljno 0,53 prosečne zarade, vidi se u podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. 

Govoreći o merenju kupovne moći kroz odnos potrošačke korpe i prosečne zarade, Arsić navodi da podaci o potrošačkoj korpi nisu baš najpouzdaniji pokazatelj kupovne moći većine stanovništva, pre svega jer je kao potrošačka jedinica stavljeno domaćinstvo, a ne recimo pojedinac.

„Neko domaćinstvo ima dvoje da rade i jedno dete, neko domaćinstvo ima dvoje penzionera. Drugi razlog zašto korpa nije međunarodno uporediva je to što je potrošačka korpa u razvijenim zemljama mnogo izdašnija neko kod nas, odnosno količina proizvoda koja je uključena u korpu u razvijenim zemljama je veća nego u slučaju Srbije“, rekao je Arsić.

Prema rečima Branimira Jovanovića, vrlo važan podatak u ovom kontekstu su i indikatori materijalne uskraćenosti. 

„Prema podacima iz 2022. (poslednji dostupni podaci), oko 15 odsto domaćinstava u Srbiji nije moglo priuštiti da jede meso, ribu ili vegetarijansku alternativu svaki drugi dan. Taj indikator godinama ostaje na tom nivou. Takođe, čak 40 odsto domaćinstava je izjavilo da teško ili vrlo teško sastavlja -’kraj sa krajem’.“

Rast plata beleže gotove sve zemlje CIE 

Iako zarade u Srbiji beleže realni rast već neko vreme, one su i dalje znatno niže u poređenju sa nekim susednim zemljama, navodi Branimir Jovanović. 

„Srbija beleži prilično snažan rast realne plate ove godine, ali svakako nije jedina zemlja u Evropi u tom pogledu. Zapravo, gotovo sve zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi trenutno imaju snažan rast realne plate, jer je inflacija naglo usporila svuda“, naveo je on.

Na primer, u martu, koji je poslednji period za koji Bečki institut ima podatke o realnim platama za sve zemlje iz regiona, sve su zemlje zabeležile realni rast prosečnih plata. 

„Rast u Srbiji iznosio je 7,8 odsto u poređenju s istim mesecom prošle godine, što je bilo bolje od rasta u sedam zemalja, uključujući Bosnu i Crnu Goru iz susedstva. S druge strane, čak 13 zemalja imalo je veći rast od Srbije, uključujući Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju iz regiona“, rekao je on.

Milojko Arsić je ukazao da se relativno brz rast zarada u toku prethodnih nekoliko godina događa u celoj Jugoistočnoj Evropi i da je on posledica nestašica radne snage u ovim zemljama, što je rezultat niskog prirodnog priraštaja, rasta tražnje i konačno emigracije radne snage u zemlje Zapadne Evrope.

„Jedan od specifičnih faktora koji je ove godine uticao na rast zarada je opadanje inflacije, jer zarade su u ovoj godini određene prema inflaciji u prošloj godini, pa su recimo zarade u državnom sektoru povećane za oko 12 odsto, a imali smo relativno visok rast zarada i u privatnom sektoru, a inflacija opada, tako da ćemo ove godine imati relativno visok rast zarada“,  rekao je on.

Poredeći zarade u Srbiji sa drugim zemljama, Arsić je ukazao na podatak da je Srbija pre 12 godina od devet susednih zemalja bila na petom mestu po zaradama, a da je i sada na istom, petom mestu.

„Mi smo u međuvremenu prestigli Bosnu i Hercegovinu i malo Crnu Goru, ali su nas prestigle Rumunija i Bugarska, mi smo 2012. godine imali veće zarade od Rumunije i Bugarske“, rekao je Arsić.