Ekonomičnost automobila – SUS vs. hibridni motori

Pri izboru vozila, ponekad može biti teško razumeti zašto se jedan automobil razlikuje od bilo kog drugog, čak i nakon što ih testirate i kupite. Postoji puno detalja u automobilu koji možete propustiti, a ekonomičnost automobila i vrsta motora ne bi trebalo da budu jedna od njih.

Ovi mali detalji često postaju očigledni onda kada nešto krene naopako sa vašim vozilom. Tada saznate da nešto što treba da se zameni, košta puno, kao što je slučaj sa plivajućim zamajcem kod dizel motora. 

Razumevanje bar nekih razlika između različitih tipova automobila jeste važno kada razmišljate o svojoj budućnosti, ekonomičnosti i o tome da li vas čekaju skupe popravke automobila. 

Pa hajde da se pozabavimo razlikama i ekonomičnoj strani automobila u kojima se nalazi motor sa unutrašnjim sagorevanjem odnosno automobilima sa hibridnim motorima.

Obični automobili i motori sa unutrašnim sagorevanjem

Obični automobili koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem, koji je nastao neposredno na prelasku iz XX u XXI vek. Ovi motori koriste benzin ili dizel goriva napravljena od nafte, tj. fosilnih goriva. Motor radi na principu sagorevanja goriva, što stvara toplotu i uzrokuje širenje gasova, koji direktno izazivaju kretanje klipova u motoru. Snaga se prenosi kroz osovinu i stiže do točkova, prednjih, zadnjih ili svih točkova u zavisnosti od vrste pogona.

Savršena reakcija sagorevanja bi dovela do ostatka samo ugljen dioksida i vode. Međutim, savršeno sagorevanje je nemoguće, tako da ovi motori emituju ugljen monoksid, azotne okside i ostale zagađujuće čestice – što sve doprinosi zagađenju vazduha, posebno od vremešnih polovnih automobila. Još kada se radi o starim polovnim automobilima sa niskim emisionim standardima kakvi se voze u Srbiji, efekti su još naglašeniji.

Oslanjanje redovnih motora na fosilna goriva znači da emituju gasove staklene bašte, ili GHG, što doprinosi globalnom zagrevanju. Čak i delimična pa i 100 % biogoriva će emitovati GHG, ali pošto su biogoriva  proizvedena od brzorastućih biljaka, ideja je da postoji neto reciklaža GHG. Međutim, efekat reciklaže zavisi od količine fosilnih goriva – u obliku đubriva, pesticida i goriva – koja idu u proizvodnju samog biogoriva.

Plug – in hibridi

Hibridni motor kombinuje tehnologiju motora sa unutrašnjim sagorevanjem sa tehnologijom električnog motora. Električna polovina motora koristi moćne baterije za skladištenje energije. Plug-in hibrid zahteva da napunite bateriju električnog motora uključivanjem u izvor električne energije iz mreže. Mreža je sistem koji nas snabdeva gotovo svom električnom energijom, a izvor te energije mogu biti fosilna goriva – pre svega ugalj – ili obnovljivi izvori energije, kao što su hidro, vetar ili solarna energija.

Svi hibridi značajno povećavaju gorivnu efikasnost automobila i smanjuju emisiju izduvnih gasova, kao i energetske troškove, jer se električni motor aktivira kada je motor sa unutrašnjim sagorevanjem najmanje efikasan, kao što je tokom paljenja automobila. 

Zato su hibridni super automobili brži na startu od onih sa unutrašnjim sagorevanjem. 

Međutim, način na koji se električna energija dobija u velikoj meri utiče na smanjenje štetnih gasova. 

„Zeleni“ faktor koji plug in hibridi omogućavaju zavisi od povećanje nivoa energije dobijenih iz obnovljivih izvora. Veći broj hibridnih automobila utiče na povećanje tražnje za električnom energijom, a ako se ta energija dobija sagorevanjem uglja, onda se efekti anuliraju.

Pravi hibridi

Pravi hibridni motor takođe kombinuje unutrašnje sagorevanje i električnu energiju, ali se električna baterija dopunjava u celosti preko otpadne toplote i energije konvencionalnog motora kada vozilo usporava. To znači da pravi hibrid, kao što je Toyota Prius, uopšte ne zahteva utikač na spoljni izvor energije. 

Oni ne zahtevaju dopunu električne energije, ovi automobili neće ostati bez električne energije i apsolutno smanjuju emisiju zagađivača i gasova staklene bašte. Zbog toga, oni ne dovode do dodatnog korišćenja fosilnih goriva ili bilo koje druge vrste energije za proizvodnju električne energije koja bi napajala električnu polovinu motora.

Kako hibridni automobili povećavaju gorivnu efikasnost?

U suštini, najviše goriva se troši kada pokrenete vozilo i kada sporo vozite, obično 20 kilometara po času ili manje. Hibridni automobil aktivira električni motor na ovoj kritičnoj tački, onemogućavajući motor SUS dok automobil ne dostigne određenu brzinu, a zatim ga isključi kada zaustavite vozilo na raskrsnici ili u saobraćajnoj gužvi.

Hibridi imaju jedinstveni mehanizam za punjenje baterije na motoru – regenerativno kočenje. Kad god nalegnete na kočnice automobila, toplota i energija koju točkovi oslobađaju pokreće elektromotor, koji postaje sopstveni agregat i puni bateriju. Ovaj sistem je veoma komplikovan, tako da svako oštećenje ili kvar kontrolora ili druge računarske komponente može da dovede do ozbiljne popravke i velikih troškova.

Ekonomičnost i cena hibrida

Danas na ulicama ima više standardnih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ali to neće biti slučaj u budućnosti. Glavni razlog za kupovinu običnog automobila je niža cena od bilo kog hibridnog automobila. Ipak, to uskoro neće biti tako. 

Predviđa se da će do 2022. hibridna vozila biti pristupačnija od običnih. Iako je početna cena hibrida viša od običnog automobila, uštede koje se ostvaruju u potrošnji goriva nadomešćuju veći inicijalni izdatak. 

Najveći benefit hibrida su svakako pozitivne eksternalije, i upravo je to iznos koji kupći plaćaju. Malo veća cena danas, za isplativije i zdravije sutra.