Dvadeset godina prava javnosti da zna – borba za očuvanje dostignutih standarda

*Autor: Kristina Obrenović, istraživačica iz organizacije Partneri Srbija

U Srbiji, kao i ostatku regiona bolno je uočljiv nesklad između pravnog okvira kojim se uređuje oblast pristupa informacijama od javnog značaja i implementacije zakona.

Uprkos deklarativnom zalaganju države za unapređenje transparentnosti, svedoci smo sve većeg zatvaranja institucija. Međunarodne organizacije, kao i civilni sektor i mediji u Srbiji ukazuju na kontinuirano nazadovanje u pogledu transparentnosti, odgovornosti i slobode informisanja.

Izveštaj Evropske komisije za Srbiju, za 2023. godinu naglašava potrebu za poboljšanjem transparentnosti i položaja novinara u Srbiji, ali izražava zabrinutost zbog povećanja SLAPP postupaka (istraga i sudskih postupaka koji imaju za cilj da zastraše i ućutkaju aktiviste i novinare).

Rezultati izveštaja Reportera bez granica za 2024. pokazuju da su sve zemlje Zapadnog Balkana unazadile svoj položaj na ovom indeksu. U izveštaju se posebno navodi da politički interesi guše novinarstvo u nekoliko zemalja koje su kandidati za članstvo u EU – Bosni i Hercegovini, Srbiji i Albaniji.

U Srbiji se ove godine obeležava 20 godina primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u atmosferi gušenja prava i sloboda. Ako se uzme da je prvih 10 godina primene Zakona bilo vreme prilagođavanja, učenja i unapređenja ostvarivanja ovog prava, drugih 10 godina je obeležila borba za očuvanje dostignutog nivoa prava javnosti da zna.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, institucija koja se bavi zaštitom prava na pristup informacijama duže od godinu dana ukazuje na sistemsku zloupotrebu prava sa kojom se susreću u praksi, kao i nedostatak kapaciteta da se izbori sa prilivom žalbi koje tražioci informacija upućuju ovoj instituciji.

Trend ignorisanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja od strane institucija, kao i zloupotrebe ovog prava od zlonamernih pojedinaca i grupa doveli su do potpunog obesmišljavanja ovog prava, i obeshrabrili one koji su ovo pravo koristili u javnom interesu.

Organizacija Partneri Srbija više od deceniju sprovodi aktivnosti u cilju unapređenja i odbrane ovog prava, pa tako svake godine obeležava i Međunarodni dan prava javnosti.

Ove godine, na konferenciji „Budućnost slobode informacija“ koja će biti održana 6. 9. 2024. godine u Beogradu, razmatraće se globalni trendovi i pretnje po slobodu informisanja i pristupa informacijama, trenutna situacija u oblasti slobode pristupa informacijama u Srbiji i regionu, kao i uloga mladih novinara i aktivista u zaštiti prava na informisanje i slobodu govora.

Biće to prilika i za predstavljanje rezultata godišnjih istraživanja o stanju transparetnosti i otvorenosti organa javne vlasti u Srbiji, koja nedvosmisleno ukazuju da Srbija zaostaje u ispunjavanju međunarodnih standarda proaktivne transparentnosti, ali i značajnog dela obaveza predviđenih nacionalnim zakonodavstvom.

Opšta ocena koja je data i prošlih godina ostaje na snazi – trend netransparentnog i zatvorenog poslovanja nastavlja da se primenjuje jednakim ili jačim intenzitetom.

Imajući u vidu da je otvorenost vlasti jedno od ključnih pitanja reforme javne uprave i procesa evropskih integracija kojima naša zemlja teži, jasno je da se ovom problemu ne posvećuje dovoljna pažnja. Sprovodeći isto istraživanje nekoliko godina za redom, možemo zaključiti da je politička volja ključni faktor koji utiče na nivo otvorenosti institucija u Republici Srbiji.

Istraživanje ukazuje na to da institucije uglavnom održavaju privid transparentnosti, tako što javnosti čine dostupnim osnovne informacije, kao što su nadležnost institucije, imena najviših javnih funkcionera i kontakt podatke.

Međutim, građani ostaju uskraćeni za ključne informacije o radu ovih institucija poput godišnjih programa rada, izveštaje o radu, te podataka koji se odnose na prihode i rashode institucija.

Nedostatak strateškog pristupa transparentnosti i komunikaciji sa javnošću ima značajne posledice.

Naime, ovakav pristup doveo je do smanjenog poverenja građana u institucije, otežava građansku participaciju u donošenju odluka i umanjuje odgovornost izvršne vlasti prema javnosti.

Nepoverenje je toliko veliko da nas čak i predlozi za izmenu propisa koji uređuje pravo javnosti da zna plaše.

Transparentnost i otvorenost su ključni faktori za razvoj demokratskog društva, jer omogućavaju građanima da budu informisani o radu Vlade i drugih institucija, i da aktivno učestvuju u političkim procesima.

Takođe, povećana transparentnost može poboljšati efikasnost i integritet institucija, smanjiti rizik od korupcije, i podstaći druge institucije da slede primer odgovorne i otvorene komunikacije sa građanima.

Izdavači tvrde: I ovogodišnji otkup knjiga za biblioteke „neodgovoran i nelegalan“