Kineske restrikcije na izvoz ključnih poluprovodničkih materijala poput germanijuma i galijuma uzdrmale su globalna tržišta, a zapadne kompanije uglavnom nisu našle alternative za snabdevanje iz Kine.
Kontrola izvoza, proglašena 2023. godine, uvedena je kao odgovor na pritiske koje SAD vrši na kineske firme, a rezultirala je poremećaj u snabdevanju i skok cena na svetskim tržištima.
Germanijum i galijum, ključni za proizvodnju naprednih mikroprocesora i vojne opreme, postali su retki na tržištima van Kine.
Cene ovih materijala su skoro udvostručene u Evropi, ali nije problem samo u ceni – već u nemogućnosti zapadnih kompanija da nabave potrebne količine retkih resursa.
Kineska dominacija u proizvodnji ovih sirovina je očigledna – proizvode 98 odsto globalne količine galijuma i 60 odsto germanijuma, što je stavilo zapadne industrije u tešku poziciju, piše TechSpot.
Količina galijuma koja je sada dostupna kroz kineski sistem za izdavanje izvoznih dozvola predstavlja tek deo onoga što je nekada bilo moguće nabaviti, što je potvrdio Džan Giz iz kompanije Tradium.
Istovremeno, optužbe da Kina gomila zalihe dodatno su podigle cene – cena germanijuma skočila je za 52 odsto samo od ovog juna.
Alternativni dobavljači se javljaju, ali sporo: Grčka grupa Mytilineos razmatra projekte za vađenje galijuma, dok belgijska kompanija Nyrstar istražuje mogućnosti za oporavak ovih metala u Evropi.
Iako postoje alternative za germanijum i galijum, poput zamene galijuma silicijumom ili indijumom u određenim uređajima, ove opcije dolaze sa visokim troškovima.
Razvoj zasebnog lanca snabdevanja za ove kritične materijale mogao bi koštati zapadne zemlje čak 20 milijardi dolara, prema Marini Džang, profesorki na Univerzitetu tehnologije u Sidneju, i trajao bi godinama.