Četrdeset godina nakon Černobilja: Nuklearna bezbednost ponovo pod lupom zbog ratnih razaranja i preleta projektila

Dok se Ukrajina priprema da ove nedelje obeleži 40. godišnjicu nuklearne katastrofe iz 1986. godine, međunarodna zajednica i ukrajinski zvaničnici upozoravaju da je bezbednost ovog deaktiviranog postrojenja ponovo kritično ugrožena.

Glavni državni tužilac Ukrajine, Ruslan Kravčenko, izneo je agenciji Rojters podatke o opasnim preletima ruskih raketa i dronova iznad nuklearnih lokacija, dok Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) apeluje na hitna sredstva za sanaciju štete nastale direktnim napadima.

Pretnja sa neba: Hipersonične rakete i dronovi

Prema rečima tužioca Kravčenka, ruske snage su od početka invazije više puta lansirale dronove i rakete na putanjama leta koje prolaze direktno iznad ili u neposrednoj blizini Černobilja. Podaci pokazuju da je 35 hipersoničnih raketa Kinžal, koje se kreću brzinom od 6.500 km na sat, otkriveno unutar radijusa od 20 km od postrojenja. Kravčenko naglašava da ovi letovi nemaju vojno opravdanje i da služe isključivo u svrhe „zastrašivanja i terora“.

Posebno zabrinjava podatak da su od jula 2024. godine ukrajinski radari otkrili najmanje 92 ruska drona koji su leteli u radijusu od svega pet kilometara od radijacionog štita Černobiljske elektrane. Postoji sumnja da ruska vojska koristi ovu rutu kako bi zaobišla gustu pokrivenost ukrajinske protivvazdušne odbrane.

Šteta od 500 miliona evra i rizik od „nepovratne korozije“

Bezbednost lokacije nije ugrožena samo preletima, već i direktnim pogocima. Predsednica EBRD-a, Odile Renaud-Basso, istakla je da je prošle godine ruski borbeni dron udario u černobiljsko postrojenje, probivši radijacioni štit i izazvavši požar unutar strukture. Ovaj udar je onesposobio ključne sisteme dizajnirane da osiguraju stogodišnji životni vek zaštitnog štita (New Safe Confinement – NSC).

EBRD procenjuje da će sanacija ove štete koštati najmanje 500 miliona evra.

Renaud-Basso je upozorila da će, bez hitnih popravki, struktura ući u fazu „nepovratne korozije“ u roku od četiri godine. Banka je do sada mobilisala preko 2,5 milijardi evra međunarodnih sredstava za obezbeđivanje Černobilja, ali su ti uspesi sada dovedeni u pitanje.

Međunarodni pozivi na uzdržanost

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i njen generalni direktor Rafael Grosi više puta su izrazili duboku zabrinutost zbog vojnih aktivnosti u blizini nuklearnih elektrana, pozivajući na „maksimalnu uzdržanost“ kako bi se izbegla nova nuklearna nesreća koja bi mogla poslati zračenje širom Evrope, kao što se to dogodilo 1986. godine.

Dok se očekuju donatorski događaji na jesen radi prikupljanja sredstava za popravke, Černobilj ostaje bolni podsetnik na nuklearnu opasnost. „Ako odgovorimo istim duhom saradnje koji nas je ujedinio u prošlosti, Černobilj ponovo može biti svedočanstvo ne samo tragedije, već i odgovornosti, otpornosti i nade“, poručila je Renaud-Basso uoči 40. godišnjice katastrofe.

Svetska banka ukida zabranu razvoja uklearnih centrala u zemljama u razvoju