Počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu – sve brojke na jednom mestu: Najskuplje karte, cena organizacije, koliko zarađuje Infantino, timovi, utakmice…

Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje počinje sutra, 11. juna, više je od običnog sportskog takmičenja, između ostalog i zato što je u pitanju događaj u kojem se vrte milijarde. Ovaj kup, koje će se održati u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku biće, prema svemu sudeći, najveće i najskuplje svetsko prvenstvo u fudbalu dosad. Najveći trošak svakako je organizacija samog takmičenja – 3,8 milijardi dolara.

Prvenstvo, verovatno najvažnije takmičenje u fudbalu, održaće se od 11. juna do 19. jula, a organizovaće ga 16 gradova domaćina u tri države, i to 11 u SAD, tri u Meksiku i dva u Kanadi.

Tokom tog perioda, biće odigrane 104 utakmice. Ovog puta, titulu brani Argentina, koja je na prošlom prvenstvu u Kataru, 2022. godine, u finalu pobedila Francusku.

Predsednik FIFA Đani Infantino nazvao je ovo „najvećim događajem koji je čovečanstvo ikada videlo“, a prema pisanju medija, gotovo sigurno će biti najunosnije takmičenje u istoriji sporta. Zbog toga ovoliki događaji nisu značajni samo za sport, već i kada se sagledaju iz ekonomskog ugla.

Cene karata

Jedno od prvih pitanja koje se postavlja svakako jeste koliko koštaju ulaznice. Kako je objavio Dojče vele, cene su već na samom početku bile veoma visoke. Naime, mnoga mesta koštala su i po nekoliko hiljada dolara, a premijum karte za finale su prvobitno koštale čak 11.000 dolara.

Takođe, FIFA je po prvi put uvela „dinamičko određivanje cena“, što znači da se cene menjaju u zavisnosti od potražnje. Tako čak i unutar iste faze prodaje, navijači plaćaju različite sume za ista mesta. Pored toga, Dojče vele je objavio i da su kupci koji su birali određenu kategoriju ili poziciju na stadionu, na kraju ipak dobijali lošija mesta. Organizacije navijača i udruženja za zaštitu potrošača zbog toga su podnele i žalbu Evropskoj uniji, a tužilaštva u Nju Džerziju i Njujorku najavila su istragu o sistemu prodaje karata.

Kako je Dojče vele objavio, najjeftinija karta za finale na sajtu FIFA je 28. maja iznosila 8.625 dolara, dok su ulaznice za pristupačna mesta za osobe sa invaliditetom, koštale barem 10.350 dolara. Poslednje slobodno mesto u prvom redu, tik uz korner-zastavicu, bilo je ponuđeno za čak 690.000 dolara. Danas, međutim, nema više karata za finale, jer su sve rasprodate.

Navijači širom sveta ocenili su karte kao nedostupne za najvernije ljubitelje sporta.

Pored prodaje ulaznica, FIFA prihoduje od prodaje medijskih prava, sponzorstava globalnih brendova i VIP paketa za kompanije i bogate pojedince, kao i licencnih ugovora za prodaju proizvoda. Kada je reč o sponzorima i komercijalnim partnerima, oni će doneti rekordnih 2,7 milijardi dolara, uz dodatnih 670 miliona iz licencnih ugovora.

Što se tiče prihoda FIFA, tokom ciklusa 2019-2022, koji je kulminirao Svetskim prvenstvom u Kataru 2022, oni su dostigli rekordnih 7,57 milijardi dolara. Ipak,  najnoviji finansijski izveštaj pokazuje da će svetska fudbalska organizacija zaraditi 13 milijardi dolara tokom četvorogodišnjeg ciklusa koji kulminira ovog leta, od čega će gotovo devet milijardi biti ostvareno samo ove godine.

Interesantno je da je Svetsko prvenstvo finansijski zaostajalo za Olimpijskim igrama sve do turnira u Južnoj Africi 2010, koji je doneo prihod od 4,19 milijardi dolara, u poređenju sa 3,23 milijarde dolara (po tadašnjim kursevima) koliko su generisale Olimpijske igre u Londonu 2012.

A gde ide taj novac?

Kao neprofitna organizacija, FIFA tvrdi da će reinvestirati najmanje 11,67 milijardi dolara od ukupnih 13 milijardi prihoda u razvoj fudbala širom sveta, što je povećanje od 20 odsto u odnosu na prethodni ciklus. Međutim, način raspodele tog novca ostaje kontroverzan, piše Gardijan.

Oko 2,7 milijardi dolara ide direktno nacionalnim savezima i kontinentalnim konfederacijama, što kritičari vide kao efikasan način održavanja postojeće strukture moći. Najveći trošak je organizacija takmičenja – ukupno 7,6 milijardi dolara u poslednje četiri godine, od čega samo Svetsko prvenstvo 2026 košta 3,8 milijardi dolara. Takođe, svaki nacionalni savez dobija garantovanih pet miliona dolara po ciklusu, uz mogućnost dodatnih tri miliona za projekte, dok kontinentalne konfederacije dobijaju po 60 miliona dolara.

FIFA je povećala nagradni fond za 50 odsto u odnosu na Katar, na 727 miliona dolara, a zatim dodatno na 871 milion, pri čemu svaka od 48 reprezentacija sada dobija najmanje 12,5 miliona dolara.

Jedan od dobitnika biće i sam Infantino. Njegov bonus je porastao sa dva na tri miliona dolara, čime mu je ukupna plata dostigla šest miliona.

Da li se prvenstvo isplati domaćinima?

Očekivano, ovakvi veliki događaji često se gradovima domaćinima predstavljaju kao ekonomski značajni. Očekuje se ogroman priliv turista, puni hoteli i potrošeni milioni. Međutim, ove godine, hoteli se popunjavaju slabije od očekivanog, a postavlja se pitanje da li će prvenstvo zaista doneti finansijski dobitak kakav su gradovi očekivali. Kako piše Al Džazira, samo nekoliko dana pre početka turnira, 80 odsto rezervacija hotela ispod je očekivanja. U Njujorku, koji će biti domaćin finala, rezervacije su na oko 65 odsto očekivanog nivoa.

S druge strane, Brajan Česki, osnivač i izvršni direktor firme Airbnb, rekao je da kompanija očekuje više rezervacija za ovaj turnir nego za bilo koji događaj u skoro 18 godina postojanja.

Avio-saobraćaj pokazuje rast potražnje, uprkos rastu cena goriva i smanjenju broja letova kod velikih američkih prevoznika. Rezervacije za Hjuston i Dalas (oba grada su domaćini pojedinih utakmica) porasle su za 38, odnosno 42 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Inače, gotovo 70 odsto svih avionskih rezervacija čine domaći putnici.

Što se tiče očekivane potrošnje turista, Američko udruženje za turizam procenjuje da će strani putnici trošiti više nego inače, u proseku 5.000 dolara po osobi. To je više od 200 dolara više od potrošnje domaćih putnika. Ipak, prema pisanju Al Džazire, za međunarodne putnike, razlog odvraćanja od putovanja je imigraciona politika predsednika SAD Donalda Trampa.

Navijači se takođe suočavaju sa administrativnim problemima u vezi sa vizama. Naime, administracija je ukinula program viznih garancija koji je zahtevao da posetioci iz 50 zemalja polože depozit od 15.000 dolara. Ova obaveza ukinuta je u maju, za one koji poseduju karte, ali zbog prijavljenih kašnjenja u obradi viza, neki putnici možda neće stići na vreme.

Istorija poznaje i primere kada domaćini svetskih prvenstava u fudbalu nisu profitirali. Takav slučaj je bio Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine. Troškovi takmičenja su procenjeni na oko 11,5 milijardi dolara, od čega je oko 85 odsto finansirano javnim sredstvima. Veliki infrastrukturni projekti izazvali su raseljavanje stanovništva, a mnogi stadioni označeni su kao „beli slonovi“ – skupi projekti sa slabom isplativošću. Prema istraživanjima, 61 odsto Brazilaca smatralo je da organizacija SP nije bila dobar način trošenja javnog novca.

Ove godine, za razliku od Brazila, koristiće se postojeći stadioni, što smanjuje potrebu za novim ulaganjima.

Svetsko prvenstvo u brojevima

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. biće 23. šampionat, a dosad je pehar odlazio u osam različitih reprezentacija. Najuspešniji je Brazil, koji je pet puta bio šampion sveta. Po četiri puta su pobeđivale su Nemačka i Italija, tri puta Argentina, po dva puta Francuska i Urugvaj, a jednom Engleska i Španija.

Ove godine, učestvovaće 48 reprezentacija, što je više od dosadašnjih 32.

Prvi put, domaćini su tri zemlje, na dva kontinenta. Meksiko će postati prva zemlja koja je tri puta bila domaćin ili suorganizator Svetskog prvenstva, dok će SAD domaćin biti po drugi put. Kanadi će, s druge strane, ovo biti prva organizacija takmičenja.

Ukupan broj odigranih utakmica povećaće se sa 64 na 104.

Saudijska Arabija gradi osam novih stadiona za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2034. godine