Srednja klasa u Srbiji ozbiljno je uzdrmana krizom, ali će prva osetiti ekonomski napredak, ocenjuju za RTS pojedini sociolozi i ekonomisti.
Srbija sve više važi za socijalno raslojeno društvo – sa malim procentom ekstremno bogatih i sve više siromašnih. Duga tranzicija i ekonomska kriza tanjili su srednji sloj, pa ono što je tom staležu sedamdesetih bilo normalno, današnji srednji sloj ne može da proušti.
Sve nijanse „zlatne sredine“ staju u želju „da živimo normalno“, pa se postavlja pitanje šta je to što bi trebalo da srednja klasa može da priušti.
„Nekada sam i sebe računao u srednju klasu i onda sam mogao dva puta godišnje da idem na more, da putujem do Danske, u inostranstvo, sve u istoj godini, da kupim kameru“, seća se jedan Beograđanin.
Da je tako nešto danas luksuz, pokazuje istraživanje Ninamedije, prema kome 71 odsto ispitanika kaže da nijedan član njihove porodice tokom prošle godine nije bio na letovanju, dok je tek pet odsto ispitanika odgovorilo da su na letovanju bila četiri člana njihove porodice.
Na pitanje „Koliko je članova vaše porodice išlo na zimovanje“, 94 odsto ispitanika odgovorilo je „nijedan“, dok je odgovor „četiri člana porodice“ dalo svega 0,06 odsto ispitanika.
Prema mišljenju ekonomista, srednjem sloju pripadaju ljudi koji imaju dvostruko veća primanja od republičkog proseka, u našem slučaju između 80 i 90.000 dinara.
Jovan Zubović sa Instituta ekonomskih nauka objašnjava da su nekada cene bile niže, pa je srednja klasa mogla mnogo više da ostvari od svojih primanja.
„Neko letovanje od dve nedelje ili zimovanje od nedelje mogli su da priušte. Danas, od prosečne profesorske plate od oko 70.000 dinara, teško je to ostvariti, osim uzimanjem kredita“, navodi Zubović.
Srednju klasu ne određuju samo primanja, već i uloga u društvu, objašnjavaju sociolozi. Istraživanja pokazuju da su, u poređenju sa 2003. godinom, sve klase u lošijem materijalnom položaju. Tako i visokoobrzovani, koji srednji sloj nose.
Slobodan Cvejić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu smatra da društvo može da postigne političku i ekonosmku stabilnost kada ima najmanje između 20 i 25 odsto pripadnika srednje klase.
„Problem je što kod nas opada, jer se zatvaraju mnoga radna mesta, nova se ne otvaraju i mi imamo mnogo ljudi koji su u statusu zavisnosti jer žive od penzija od onoga što im šalje rodbina iz inostranstva i drugih oblika socijalne pomoći“, objašnjava Cvejić.
Zubović kaže da će „ukoliko ta klasa ostane bez svoje ekonomske i političke moći, onda svake promene u društvu biti teže izvesti“.
Sociolozi i ekonomisti su saglasni – srednja klasa ozbiljno je uzdrmana krizom, ali će biti i prva koji će osetiti ekonomski napredak.
Za imena firmi i imena njihovih osnivaca, samo treba traxiti od APR-a. Nista tesko ni komplikovano ako neko zeli time da se bavi