U Kačarevu, farma za 10.000 svinja bez potrebne dozvole i na samo 150 metara od kuća: Meštani protestuju, a nadležni ćute

Na svega nekih 150 metara vazdušnim putem od prvih kuća i 600 metara od osnovne škole u Kačarevu nalazi se farma kapaciteta 10.000 svinja, protiv koje meštani godinama protestuju. Sada strahuju da bi novi Plan generalne regulacije mogao da otvori prostor za njeno dalje širenje, iako ni za postojeću farmu nikada nije urađena Studija o uticaju na životnu sredinu.

Na velikoj parceli u Kačarevu na kojoj se nalazi farma svinja posluju firme Almex i Kačarevo, obe u većinskom vlasništvu Srđana Alekse. Ali ove firme trenutno posluju bez potrebne dozvole, iako je inspekcija više puta nalagala pribavljanje integrisane dozvole, kaže Ana Svilar iz Kačareva, diplomirana inženjerka zaštite životne sredine i zootehnike.

„Integrisana dozvola je dokument koji legalizuje rad farme s obzirom da ona ima ozbiljne implikacije na životnu sredinu. Da bi se ta integrisana dozvola dobila vlasnik mora da ispuni dva uslova – da ima legalne objekte i da ima procenu uticaja na životnu sredinu. A on nema ni jedno ni drugo“, objašnjava Svilar.

Prema podacima iz katastra na toj parceli izgrađeno je pet objekata bez građevinske dozvole. Svilar kaže da je vlasnik farme Srđan Aleksa upisao farmu svinja u Registar objekata za držanje životinja, za šta nije potrebno da objekti budu legalni, nego samo da ispunjavaju uslove za životinje, na primer hranjenje, ventilacija, izđubrivanje i slično. Građani su pozivali inspekciju u više navrata i ona je svaki put izlazila na teren. 

Dokumenta koja su građani poslali Novoj ekonomiji pokazuju da je inspekcija prvi put izašla na teren 2023. godine kada je utvrdila da farma ima kapacitet od 10.000 svinja, ali da je u tom trenutku bila popunjena tek trećina kapaciteta. U izveštaju inspekcije navodi se da ograničenje za količinu izlučevina životinja nije bilo prekoračeno. Inspekcija je tada naložila pribavljanje integrisane dozvole.

U 2024. godini, Ana Svilar se obratila nadležnim institucijama za informacije od javnog značaja. Ministarstvo zaštite životne sredine je odgovorilo da farma nema potrebnu dozvolu. Iako je firma iste godine podnela zahtev za njeno izdavanje, on je odbijen jer dokumentacija nije bila potpuna. 

BIljana Leovac inspektorka za zaštitu životne sredine u Kuli, objašnjava da je u ovom slučaju obavezno da vlasnik farme uradi procenu uticaja na životnu sredinu. Naime, prema Uredbi Vlade Srbije, preduzeće čija farma ima više od 2.000 grla moralo bi da poseduje taj dokument, objašnjava Leovac. 

Od firme Almex i Kačarevo nismo dobili odgovor na pitanja poslata mejlom da li poseduju ove dokumente.

Novi Plan generalne regulacije Kačareva uvodi izmene u nameni zemljišta. Deo parcele koji je sada prazan dobio bi namenu „kontrolisane poljoprivredne proizvodnje”, što je među meštanima izazvalo strah da bi na toj lokaciji moglo doći do proširenja postojeće farme svinja. Prema planskom dokumentu, ova zona je prvenstveno namenjena staklenicima, plastenicima i pratećim objektima, ali se u okviru ove zone (blok broj 33) dozvoljava i izgradnja objekata za gajenje životinja, skladištenje poljoprivrednih proizvoda, kao i objekata za smeštaj mehanizacije i vozila.

Iz opštine Pančevo, mesne zajednice Kačarevo i iz firme Almex niko nam nije odgovorio na pitanja koji je razlog izmene namene zemljišta i da li će se nešto na tom delu parcele graditi.

Ljiljana Ranev iz Kačareva kaže da je život u blizini farme neizdrživ i da su meštani stalno u nekoj vrsti prikrivenog besa.

„Ne možeš ništa da planiraš. Ne mogu da znam da li večeras mogu da pozovem prijatelje, da sedimo u dvorištu ili roštiljamo, jer ne znam da li će oni u tom trenutku ventilirati ili ne. Zakon ti garantuje pravo na imovinu i da možeš da je koristiš. Ja to pravo, praktično, nemam, jer zavisi od toga da li će oni da ventiliraju ili neće“, kaže Ljiljana. Dodaje da se neka deca iz sela stide da idu u školu u Pančevu zato što se smrad uvlači u zidove i u odeću.

Milica Rat, biološkinja i viša naučna saradnica na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu kaže da je „smrad glavni indikator da nešto tu nije dobro“. Objašnjava da taj miris dolazi od stajnjaka (prirodnog đubriva), otpada i loše ventilacije, a da su gasovi koji pri tome nastaju amonijak, koji ima oštar i peckajući miris i vodonik-sulfid, koji miriše na trula jaja i stvara taj neprijatan miris. Dodaje da amonijak dovodi do degradacije pluća, dok metan i drugi gasovi koji nastaju na ovakvoj farmi doprinose efektu staklene bašte i narušavaju kvalitet vazduha.

Čim građani u dužem vremenskom periodu uočavaju jak miris, odmah znamo da tu postoje štetne čestice koje utiču na pluća i odmah moramo da reagujemo.

Građani su drugi put pozvali inspekciju 2023. godine zbog smrada. Ipak, kako je navela u svom izveštaju u koji je Nova ekonomija imala uvid „u trenutku inspekcije nije bilo neprijatnih mirisa, osim u neposrednoj blizini objekata u kojima su smeštene svinje”.

Merenje kvaliteta vazduha u Kačarevu obavljeno je 2024. godine.  Zavod za javno zdravlje Pančevo tada je merio PM10 i PM2,5 čestice, benzen, toluen, ukupne ksilene, azotne okside i amonijak. U izveštaju je navedeno da je koncentracija amonijaka bila ispod graničnih vrednosti za tročasovno merenje, dok za ostale izmerene štetne materije nema graničnih vrednosti za takav period merenja.

Milica Rat nakon uvida u rezultate merenja objašnjava da ovaj izveštaj ne prikazuje pravu sliku problema, jer jeste izmerena određena količina štetnih čestica, ali pravilnicima nije određena bezbedna količina, zbog čega se ne treba oslanjati samo na ovakve izveštaje, već je potrebno unaprediti propise.

Plan generalne regulacije predviđa izgradnju širokog zaštitnog zelenog pojasa koji bi trebalo da bude barijera između farme i naselja. Prema dokumentu, njegova svrha je da ublaži negativne uticaje na okolinu, uključujući širenje mirisa, gasova i buke, a deo tog pojasa trebalo bi da se nalazi i u bloku 33.

Međutim, na grafičkom prikazu planiranih izmena nije predviđena promena zelenog pojasa koji se već nalazi između farme i prvih kuća u Proleterskoj ulici.

Meštanka Kačareva Ljiljana Radev kaže da ono što je u planu označeno kao park u stvarnosti nije ni park, već tek nekoliko stabala i nešto šiblja.

Milica Rat smatra da urbanisti ne mogu da se pozivaju na zelene površine koje se već nalaze u naselju, poput parka, jer one imaju drugačiju namenu, pre svega za rekreaciju. Kako navodi, farma mora da ima sopstvenu zaštitnu zelenu površinu, posebno projektovanu tako da služi isključivo za prečišćavanje vazduha, zbog čega ona mora biti veoma gusta i zasađena drvenastim vrstama.

Ana Svilar i Ljiljana Ranev kažu da kvalitet svakodnevnog života opada čak i posle četiri godine akcija, protesta i brojnih žalbi.

,,Nismo mi u industrijskoj zoni — Almex je u stambenoj. Osećaš se bespomoćno. Gubiš uživanje u sopstvenom domu’’, kaže Ljiljana Ranev.