Sve više holivudskih i indijskih produkcija snima u Srbiji, a lokalne firme „se bore“ da pruže prateće usluge poput smeštaja, keteringa i transporta, iako se suočavaju sa nedostatkom radne snage, prenosi Biznis & Finansije.
Srbija poslednjih nekoliko godina postaje sve češći izbor kao destinacija za snimanja, a od otvaranja 1957. godine, hotel Metropol Palace postao je prvi izbor za smeštaj filmskih ekipa.
„Pre više od pola veka u Metropolu su boravili Sofija Loren, Elizabet Tejlor, Vitorio de Sika i mnogi drugi, a osoblje hotela tada je naučilo šta je potrebno za tu vrstu klijenata, a to iskustvo se prenelo i na sadašnje generacije“, kaže direktor hotela Metropol Nikola Dedović i dodaje da je upravo to „pomoglo da u ovom drugom talasu, nakon zastoja iz devedesetih, ostanemo u vrhu, iako je u međuvremenu izgrađeno dosta novih hotela visoke klase“.
On ocenjuje da je prisustvo filmske industrije doprinelo menjanju slike formirane devedesetih o nama kao negativcima.
Kako on ocenjuje, povratku filmskih ekipa u Srbiju doprinelo je to što arhitektura u našim gradovima i priroda mogu da „odglume“ evropske i mnoge druge sredine, ali i to što naši ljudi, vrhunski profesionalci iz te industrije, znaju da „pričaju“ sa stranim produkcijskim kućama.
„Za imidž hotela mnogo znači kad pored gosta u baru prođe neko svetski poznat, ali ne samo za hotel, to je dobra slika o zemlji“, smatra Dedović i objašnjava kako hotel zbog promocije ima komercijalni interes da produkcijama ponudi što povoljnije uslove boravka i da popust koji mogu da odobre predstavlja ulaganje u reklamu.
U Srbiju je stigla i indijska produkcija, Bolivud, a iako su većinom ti filmovi u Srbiji nepoznanica, oni pokrivaju područje od 1,5 milijardu stanovnika, a stručnjaci tvrde da podjednako dobro plaćaju kao holivudske produkcije.
Međutim, uprkos velikoj tražnji koju pravi ova industrija, ugostiteljski sektor se suočava sa izazovima kada je reč o zapošljavanju radnika.
Direktor Metropola ističe da se i njihov hotel, kao i drugi ugostitelji, suočava sa nedostatkom radne snage – što je počelo da se oseća još pre pandemije, za šta, kao primer navodi poteškoće u pronalasku radne snage tokom leta, budući da tada uglavnom ljudi odlaze u Hrvatsku i Sloveniju na rad, a tek se na jesen vraćaju.
„Od kada su počele da sve više dolaze filmske produkcije, a one najradije snimaju leti, problem je sve izraženiji. Takođe, tokom korone bili smo prinuđeni da smanjimo broj zaposlenih, niko u to vreme nije mogao da proceni koliko će sve da traje, pa su zbog nesigurnosti mnogi radnici otišli u druge branše. Sada nije jednostavno da se ti ljudi vrate“, kaže Dedović.
Saradnju sa filmskom industrijom dugi niz godina neguje i kompanija Jerry Catering Service, a vlasnik i direktor Petar Arbajter kaže za B&F da su tu vrstu keteringa u startu podigli na viši nivo.
„Među prvima smo počeli i odmah uložili u prateću opremu, međutim i za nas je problem nedostatak osoblja. To jeste naporan posao, ljudi su na terenu po 18 ili 20 sati, po svakom vremenu, pa ni veliki honorari i do 2.000 evra nisu dovoljna motivacija“, priča Arbajter.
Prema njegovom mišljenju, filmski radnici su zahtevni, mnogi ne razumeju da nije isto spremati hranu u restoranu gde postoji sva logistika i na terenu, u nekoj šumi, gde se vreme planirano za obrok često menja. Tada im, kaže, najviše problema zadaju nadolazeće „zvezde“, znaju da budu neprijatne sa osobljem, dok takve ispade nemaju dokazani glumci.
Kako on dodaje, prihodi od saradnje sa filmskom industrijom u ukupnom poslovanju njihove kompanije imaju udeo od deset do 15 odsto, ali napominje da je bilo godina kada je to iznosilo mnogo više.
Sa druge strane, u prihodima Slavoljuba Novakovića, direktora i vlasnika Luxury transporta koji se bavi organizacijom teretnog i putničkog prevoza filmske ekipe, posao sa tom industrijom u koji je ušao pre gotovo dve decenije, učestvuje sa oko 80 odsto.
„Prilično je zahtevno, traži ozbiljnu organizaciju, nema praznika, vikenda, ne postoje vremenski uslovi u kojima se ne radi. Ozbiljna količina novca preko filma uđe u Srbiju i to je kvalitetniji i čistiji novac nego bilo koja investicija u fabrike koje država subvencioniše“, smatra Novaković i dodaje da smo ranije bili konkurentniji na tom tržištu, ali da efekat gotovo fiksnog kursa dok cene rastu u dolarima i evrima, odbija strane produkcije.
Srbija i Italija potpisale sporazum o podsticajima za filmsku koprodukciju