Doneta odluka o visini akciza na gorivo
Vlada Srbije produžila je smanjenje akciza na naftne derivate za još sedam dana, do 16. avgusta, objavio je danas RTS, a prenosi Beta.Postojeće smanjenje akciza važi do 9. avgusta kao mera ublažavanja po...
Žetva ratarskih kultura gotovo je završena. Šteta od suše još se procenjuje, ali predviđanja kažu da neće biti manja od 130 milijardi dinara. I dok poljoprivrednici računaju da li će imati zaradu od žetve, na vrata kucaju troškovi jesenje setve, piše Radio televizija Srbije (RTS).
Žetva je gotovo završena, a poljoprivrednici prave računicu za jesenju setvu paralelno sa sagledavanjem posledica suše.
Profesor Petar Veselinović sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu kaže da su procene da će direktna šteta od suše iznositi oko 130 milijardi dinara.
„To će svakako uticati verovatno i u jednom značajnom delu na povećavanje cene poljoprivrednih proizvoda, a sve to je rezultat propuštene šanse koju mi već decenijama imamo u poljoprivredi usled malog navodnjavanja i činjenice da je u velikoj meri promenjena klima“, objašnjava Veselinović.
Gubitak prinosa od deset do 15 odsto
Najmanje gubitaka pretrpeo je suncokret, a najlošije je prošla soja, čiji prinosi ne prelaze dve tone po hektaru, što je nedovoljno da se pokrije uloženo.
Kada se računici doda rod kukuruza i repe, stručnjaci procenjuju ukupan gubitak prinosa od 10 do 15 odsto.
To je loš zalog za predstojeću setvu, čak i onima koji nisu stradali od suše.
„Nama je sada sve mnogo. Inputi su izuzetno skupi, seme je jako skupo. Očekujemo pomoć države od ovih 17.000 po hektaru i nadam se da još uvek kod banaka mogu da se uzimaju ti beskamatni krediti za repromaterijal i tako da probamo da našu cenu koštanja proizvoda malo smanjimo“, kaže poljoprivrednik iz Omoljice kod Pančeva Vladimir Lazarov.
Kolika su direktna davanja poljoprivrednicima?
Gubici poljoprivrednika, velikim delom, mogli su da budu pokriveni povećanim subvencijama.
Međutim, povećanje direktnih davanja po hektaru, po svemu sudeći, zaračunali su i oni koji trguju repromaterijalom.
„Već je došlo do povećanja cena repromaterijala, konkretno semena, tako da su neki pariteti već probijeni. Kad pogledate merkantilnu pšenicu, taj paritet je 1 na prema tri, što nikada nije bilo“, rekao je Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Ističe da je resorno ministarstvo za ovu godinu opredelilo negde oko milijardu i 300 miliona za subvencionisane kredite, što znači da se upumpava oko šest do sedam milijardi dinara u proizvodnju.
“Kad vi uzmete novac koji treba da vratite, vi ćete drugačije da se odnosite prema njemu – vodićete računa gde ga ulažete, nego kad dobijete onako, što bi naš narod rekao, živ novac”, dodao je Rajić.
Da su subvencije u investicije korisnije od direktnih davanja u poljoprivredi smatra veliki broj ekonomista.
To se često čuje i prilikom rasprave o predstojećem agrarnom budžetu, čije se mere još kreiraju.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
