Žetva ratarskih kultura gotovo je završena. Šteta od suše još se procenjuje, ali predviđanja kažu da neće biti manja od 130 milijardi dinara. I dok poljoprivrednici računaju da li će imati zaradu od žetve, na vrata kucaju troškovi jesenje setve, piše Radio televizija Srbije (RTS).
Žetva je gotovo završena, a poljoprivrednici prave računicu za jesenju setvu paralelno sa sagledavanjem posledica suše.
Profesor Petar Veselinović sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu kaže da su procene da će direktna šteta od suše iznositi oko 130 milijardi dinara.
„To će svakako uticati verovatno i u jednom značajnom delu na povećavanje cene poljoprivrednih proizvoda, a sve to je rezultat propuštene šanse koju mi već decenijama imamo u poljoprivredi usled malog navodnjavanja i činjenice da je u velikoj meri promenjena klima“, objašnjava Veselinović.
Najmanje gubitaka pretrpeo je suncokret, a najlošije je prošla soja, čiji prinosi ne prelaze dve tone po hektaru, što je nedovoljno da se pokrije uloženo.
Kada se računici doda rod kukuruza i repe, stručnjaci procenjuju ukupan gubitak prinosa od 10 do 15 odsto.
To je loš zalog za predstojeću setvu, čak i onima koji nisu stradali od suše.
„Nama je sada sve mnogo. Inputi su izuzetno skupi, seme je jako skupo. Očekujemo pomoć države od ovih 17.000 po hektaru i nadam se da još uvek kod banaka mogu da se uzimaju ti beskamatni krediti za repromaterijal i tako da probamo da našu cenu koštanja proizvoda malo smanjimo“, kaže poljoprivrednik iz Omoljice kod Pančeva Vladimir Lazarov.
Gubici poljoprivrednika, velikim delom, mogli su da budu pokriveni povećanim subvencijama.
Međutim, povećanje direktnih davanja po hektaru, po svemu sudeći, zaračunali su i oni koji trguju repromaterijalom.
„Već je došlo do povećanja cena repromaterijala, konkretno semena, tako da su neki pariteti već probijeni. Kad pogledate merkantilnu pšenicu, taj paritet je 1 na prema tri, što nikada nije bilo“, rekao je Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Ističe da je resorno ministarstvo za ovu godinu opredelilo negde oko milijardu i 300 miliona za subvencionisane kredite, što znači da se upumpava oko šest do sedam milijardi dinara u proizvodnju.
“Kad vi uzmete novac koji treba da vratite, vi ćete drugačije da se odnosite prema njemu – vodićete računa gde ga ulažete, nego kad dobijete onako, što bi naš narod rekao, živ novac”, dodao je Rajić.
Da su subvencije u investicije korisnije od direktnih davanja u poljoprivredi smatra veliki broj ekonomista.
To se često čuje i prilikom rasprave o predstojećem agrarnom budžetu, čije se mere još kreiraju.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Beogradska autobuska stanica (BAS) koja je decenijama u centru Beograda, radiće od nedelje, 29. septembra, u Novom Beogradu, u Bloku 42, gde je nekada bila "Buvlja pijaca", ali izgradnja stanične zgrade od 2...
Osiguravajuća kuća Generali Srbija predstavila je danas inovativno digitalno rešenje za zdravstveno osiguranje čiji je cilj da unapredi korisničko iskustvo i poboljša upravljanje odštetnim zahtevima. U pitan...
Bajina Bašta, Majdanpek, Novi Sad, Beograd, Osečina i Sokobanja dobitnici su nagrada u okviru konkursa "Ekoopština" u okviru kojeg se nagrađuju po jedan grad i jedna opštinu u Srbiji, kao primeri dobre praks...
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je početkom septembra građevinsku dozvolu za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu i u narednih desetak dana počeće izgra...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
