Ministarstvo optužilo škole da šalju lažne brojke o protestima, traži da naprave spisak štrajkača

Nakon jučerašnjeg protesta prosvetara održanog širom Srbije, posle kog su sindikati objavili da je preko 90 odsto obrazovnih institucija obustavilo rad ili skratilo časove, resorno ministarstvo je poslalo upozorenje direktorima škola da „ne smeju slati netačne podatke o obustavi rada“, navodi portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Mirjana Gašić. 

S druge strane, u podacima koje je Ministarstvo prosvete danas dostavilo redakcijama navodi se da je taj broj manji, odnosno da je štrajk ili skraćenje časova zabeleženo u „samo“ 80,14 odsto škola. 

Zbog ovih desetak procentnih poena razlike, ministarstvo je poslalo školama dopis u kojem se, pored upozorenja o „prebrojavanju“ škola u obustavi, navodi i da škole ne smeju da obaveštavaju roditelje ili učenike da đaci ne dolaze u školu dok nastavnici obustavljaju rad.

Takođe, u dokumentu koji je Unija sindikata prosvetnih radnika dostavila Novoj ekonomiji, direktori škola se obavezuju i da „uvek vode evidenciju o nastavnicima koji su obustavili rad“.

Nova ekonomija je pokušala da potvrdi ove navode, ali nije uspela da stupi u kontakt sa predstavnicima Ministarstva prosvete.

Portparolka Gašić je u razgovoru za Novu ekonomiju ocenila da je prosveta svojim štrajkom pokazala ozbiljnost, odnosno da ne želi više da bude „izigrana“.

Prosvetni radnici sada očekuju novu turu razgovora sa ministarkom Slavicom Đukić Dejanović, na kom će ponoviti svoje predloge za rešavanje problema u obrazovanju.

Mirjana Gašić dodaje da sindikati ne odustaju od svojih zahteva, ali i da se „mora napraviti i plan, kako bi školski sistem mogao da funkcioniše i narednih godina“.

Kako je navela, danas se nastava normalno odvija u svim školama, kao što je i najavljeno.

„Ako predlog ministarstva bude u skladu sa protokolom koji smo potpisali prošle godine, ili bude vrlo blizu njemu, mi ćemo na to pristati. Ukoliko nam se budu obratili sa poštovanjem, ne upućujući nas na rad u marketima ili da budemo moleri, onda ćemo tim razgovorima pristupiti konstruktivno i u skladu sa njim dalje postupati. Međutim, ukoliko premijer ostane bez poštovanja prema učiteljima sve dece, onda ćemo stupiti u radikalnije oblike protesta“, rekla je Gašić u razgovoru za Novu ekonomijiu.

U obustavi rada u školama, juče su učestvovali su prosvetni radnici koji su članovi reprezentativnih sindikata, odnosno Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata obrazovanja Srbije, GSPRS NEZAVISNOST i Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Oni zahtevaju od Vlade Srbije da se predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika nađu na javnoj raspravi i da budu usvojene u Skupštini Srbije po hitnom postupku.

Sindikati pored ovoga zahtevaju i da se početna plata nastavnika, odnosno zaposlenog sa sedmim stepenom stručne spreme, u januaru 2025. godine godine izjednači sa prosečnom zaradom u Srbiji, kao i da povećanje treba da bude u jednakom procentu za sve zaposlene u prosveti.

U odluci koju su doneli 5. septembra a koja se odnosi na štrajk, sindikati zahtevaju da se do kraja ove godine uz konsultacije sa reprezentativnim sindikatima izvrši izmena Uredbe o koeficijentoma za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, kao i da se zaposlenima u obrazovanju isplati Novogodišnja nagrada u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom.

Manjak kadrova, manjak primene dogovora u praksi

Portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Mirjana Gašić je u razgovoru za Novu ekonomiju ukazala i na problem manjka kadrova u školama, i dodala da su u najavi i rešenja kojima će biti omogućeno da nastavnici predaju i više predmeta.

„Ne bismo to mogli da radimo zbog toga što postoji oblast za koju smo se obrazovali, ali čak i da možemo, koliko ćemo raditi, 200 odsto? Hoćemo li imati slobodno vreme, u šta će se pretvoriti naše radno vreme- u osamdesetočasovnu nedelju? Ko će to prihvatiti da radi?“, upitala je predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Dodala je da postoji problem sa manjkom kadrova, odnosno profesora hemije, fizike, matematike, ali i onih koji treba da predaju stručne predmete.

„Na primer za predmete u tehničkim školama, potrebni su kadrovi koji su iz elektrotehničke struke, iz medicinskih struka te predmete moraju predavati lekari opšte prakse ili specijalisti. Na terenu se suočavamo sa time da, mladi doktor koji samo što je završio Medicinski fakultet nema nameru da radi u školi. Na svaka dva meseca se menjaju lekari, koji vide sebe u bolnici, ne žele da rade za 86.500 dinara u prosveti. Oni shvataju uzaludnost ovog posla, da teraju decu da uče, ne žele da ulaze u sve muke sa kojima se prosvetni radnici suočavaju“, rekla je Gašić.

Na pitanje da li se išta promenilo od prošle godine do sada, odgovorila je odrično.

Rekla je da Ministarstvo samo čita saopštenja sindikalaca i da Vlada nije spremna da čuje njihove probleme.

„Oni za nas odvoje neko vreme, dođu na sastanak i onda saopšte da od naših zahteva nema ništa. Ne ponašaju se prema prosvetnom sistemu kao prema sagovorniku kog poštuju“, rekla je Mirjana Gašić.

Nakon masovnog ubistva u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kako je rekla, ništa se nije promenilo u praksi, a izjave za medije zvaničnika da će se nešto promeniti su „samo farsa“.

„Za sada imamo samo najavu izmene krivičnog zakonika i tome se nadamo. Nadamo se da će on biti usvojen, ali bez praktičnog rešavanja stvari nema ništa“, dodala je.

Ništa se nije promenilo ni u stepenu razumevanja obima posla nastavnika

„U obavezi smo da pišemo i pišemo zabeleške i izveštaje, a to baš niko ne čita. Kada jednom u tri-četiri godine dođe eksterna inspekcija, onda se ponešto od toga prelista, ili pak kada se nešto desi, onda se čitaju sve te beleške“, rekla je ona za Novu ekonomiju.

U teoriji se, istakla je, možda nešto i promenilo, ali se u praksi te cifre broje u promilima.

„Ne vidimo u praksi da je država rekla: ‘Stop, ne može. Ti si profesor i imaš puno pravo da izbaciš ulenika koji se neadekvatno ponaša’ Šta traže roditelji u školi pred zaključivanje ocena? U redu je da dolaze ukoliko zakažu razgovor sa nastavnikom, pedagogom, psihologom, tu smo u spremni da razovaramo. Mi kao profesori smo obrazovani da obrazujemo decu ali ne i da ugađamo željama roditelja“, zaključila je ona.

Nastavu delimično ili potpuno obustavilo polovina „osmoletki“, još četvrtina skratila časove: Šta prosvetari zahtevaju?