Po novom zakonu niže kamate za preduzetnike i građane – za privredu ništa

Prema Nacrtu novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je Narodna banka Srbije (NBS) prošle nedelje objavila u cilju javne rasprave, bankama se uvodi ograničenje moguće visine kamata, ali se taj limit odnosi samo na pozajmice za stanovništvo, preduzetnike i poljoprivrednike koji su korisnici finanijskih usluga. Privreda je, barem onaj deo koji posluje kao pravna lica, ovog puta izostavljena.

Možda zbog olakšica koje je privreda imala u vreme pandemije kovida, ovog puta privredna društva ne mogu da računaju na pomoć. Kako stvari stoje, izgleda da će upravo ona i platiti ono što bude olakšano građanima, preduzetnicima i poljoprivrednicima.

Pride, sektor pravnih lica je najzaduženiji u Srbiji. Pravna lica su zadužena u iznosu od čak 17,3 milijardi evra (2 biliona dinara), dok preduzetnici godinama unazad mnogo slabijim tempom uzimaju kredite. Trenutno je to na 74,9 milijardi dinara, prema izveštaju iz avgusta Udruženja banaka Srbije (UBS).

Takođe, prema podacima UBS stanovništvo je u avgustu bilo u dugu 1,6 biliona dinara.

„Sva ograničenja koja se odnose na keš kredite i ostale kredite za građane, preliće se na privredu, jer banke nemaju gde da uzmu novac. One neće odustati od svojih profita, jer imaju takvu poziciju kakvu imaju“, kaže za Novu ekonomiju koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Banke nemaju konkurenciju, mogu da dižu provizije i naravno da će sve te gubitke prebaciti na privredu. Imaćemo najskuplji bankarski sektor za poslovanje privrede u Evropi, ka tome idemo. Time će poslovanje privrede da bude još manje konkuretno, a male firme će kao posledica ovoga, prebaciti svoje račune u inostranstvo. Naročito IT sektor i frislenseri

Kako dodaje, treba imati na umu da su provizije banaka skočile za pet godina  180 odsto u proseku.

Prema rečima Nenada Gujančića, glavnog brokera u Momentum Securities, reakcija Narodne banke Srbije u uslovima kada kamate počinju da padaju „i nije neki tajming“.

„To je deo populističke odluke i ‘pije vodu’ pre svega prema građanima. Da ne pominjem odluku od prošle godine kada su smanjene kamate na stambene kredite, a da nisu ni počeli da se stvaraju loši krediti. To je bila injekcija tržištu nekretnina. To su sve manje ili više problematične odluke, ali mislim da im je svima srednje ime populizam, jer ako se osile ili se opuste, posledice toga će se  videti na duge staze. Tržišni ambijent može da se pritiska, ali ne moraju svi da posluju na njemu“, rekao je Gujaničić.

Kako Gujančić objašnjava posledice odluke o ograničenju kamata, „neko uvek mora da plati“, zbog čega smatra da se na taj način ne može „uhvatiti tržište“ i da će to imati negativne posledice.

„Jasno je da ako banka snosi taj rizik, a naravno da mora i da zaradi, neko tu cenu mora da plati“, kaže Gujančić.

Kasna reakcija

Mnogi analitičari i jesu stava da je NBS mogla i ranije da reaguje, kada su kamate bile mnogo više i kada je tempo povećanja doveo stope na nivo od 6,5 odsto u julu prošle godine, koji nije zabeležen od maja 2015. godine.

Guverner Jorgovanka Tabaković je i pozvala banke ove godine u maju na Kopaonik biznis forumu da snize kamate za privredu, no bankarski sektor nije reagovao na ove pozive.

Ali ni država sa svoje strane nije reagovala pravovremeno na nagli rast cena nakon početka invazije na Ukrajinu, što je i bio uzrok visoke inflacije u Srbiji u 2022. godini kada je bila 15,1 odsto, odnosno 7,6 odsto u prošloj godini, što je sve i bio povod za dizanje referetne kamatne stope.

U međuvremenu, NBS i jeste počela sa „labavljenjem“ monetarne politike, jer generalno tržišta i analitičari očekuju smanjenje kamatnih stopa, pa se Gujančić i pita šta znači ograničenje kamata „kada svi mi očekujemo da će kamate padati“.

„Neko će reći da će to biti za neko buduće vreme, ali to nije posao kojim treba da se bavi NBS. Ona treba da obezbedi fer tržišnu utakmicu. NBS je regulator, ali ona je tu prevashodno tu da obezbedi kvalitetno tržište i da bude šire konkurencije. Imamo i tu činjenicu da je naše tržište bankocentrično, to nije problem od juče, nego od pre 15 godina. U takvoj situaciji ne možeš ništa da uradiš, kada imaš bankarski kredit kao jedini proizvod, onda su privreda i građani orijentisani samo na banke, naročito privreda“, zaključuje glavni broker Momentuma.

Srbija nema analizu bankarskog sektora: Zašto se Antimonopolska komisija nikad nije bavila bankama?