Inovacije u Srbiji – Mozgove imamo, strategiju nemamo

Pirometri, generatori za proizvodnju joda, aparati za biofizičku dijagnostiku kože, softveri, aplikacije, solarni punjači, internet prodavnice i čipovi – sve se to kuva na drugom spratu beogradskog „Mašinca” u Poslovno-tehnološkom inkubatoru. Između polica sa kompjuterima, čokoladicama, knjigama, žicama, kojekakvim uređajima pa čak i gitarom, posluje 36 novoosnovanih inovativnih kompanija, čiji najmlađi direktor ima tek nešto preko dvadeset, a među najstarijima dominiraju univerizitetski profesori u pedesetim.

Dominantna uniforma su patike i farmerke. Ova preduzeća koja upošljavaju 200 inženjera, od čega su 15 povratnici iz belog sveta, više od 70 odsto prihoda ostvaruju prodajom svojih proizvoda i usluga inostranim partnerima.

Ta beogradska oaza inovativnog preduzetništva, opkoljena političkim i socijalnim trzavicama u celoj zemlji, na mikronivou odlično oslikava opšti trend u oblasti inovacija u Srbiji: veliki potencijal u obrazovanju, ljudstvu i idejama sa jedne strane i odsustvo dugoročne inovacione politike, strukture i stabilnih finansijskih instrumenata koji će podržati razvoj inovativnih proizvoda i usluga.

Prema izveštaju Evropske komisije koji je objavljen u martu, Srbija se nalazi u grupi umerenih inovatora sa učinkom ispod proseka EU, zajedno sa Italijom, Španijom, Portugalijom, Češkom, Grčkom, Slovačkom, Mađarskom, Maltom i Litvanijom.  Međutim, ostvarila je znatno veći rast u inovacijama nego što je prosek 27 članica. Određeni potencijal Srbije leži u finansiranju i podršci inovacijama, dok je slabost intelektualna imovina. Visoki rast je zabeležen u rashodima za istraživanje i razvoj u javnom sektoru, saradnji inovativnih malih i srednjih preduzeća (MSP) sa drugim institucijama, u MSP koja uvode inovaciju u proizvode ili proizvodnju i prihodima iz inostranstva po osnovu licenci i patenata.

Snažan pad je zabeležen u posmatranim rashodima na ustraživanje i razvoj u biznisu, kao i izvozu usluga koje zahtevaju specifična znanja. Uslovi za istraživanje u Srbiji su, dakle, ispod proseka EU.

U poređenju sa svetom, pozicija Srbije je dosta nepovoljnija, ali su ocene o elementima inovacionog sistema gotovo iste. U najnovijem Izveštaju o konkurentnosti za 2013-14. Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je na 112. mestu po inovacijama od 148 država što je napredak u poređenju sa prošlom godinom. Najjače strane su kvalitet naučnih institucija, po čemu se svrstavamo na 66. mesto i dostupnost naučnika i inženjera – 85. pozicija. Međutim, po ostalim parametrima, Srbija je prilično ispod 100. mesta – za kapacitet za inovacije dobijena je 133. pozicija, po osnovu ulaganja kompanija u istraživanja i razvoj 117. mesto, a za saradnju univerziteta i industrije nezadovoljavajuće 104. mesto.

Potencijal

Sagovornice Nove ekonomije sa dugogodišnjim međunarodnim i domaćim iskustvom u istraživanju, vođenju tehnološko- razvojnih i inovacionih projekata ocenjuju da Srbija ima ogroman ljudski potencijal i stručnjake koji su jedna od kockica u inovacionom sistemu.

„Obrazovanje je relativno dobro, mada nije preduzetnički orijentisano. Međutim, obrazovanje inženjera i studenata u prirodnim naukama odlično je kad se uporedi sa evropskim prosekom”, navodi direktorka Fonda za inovacionu delatnost Ljiljana Kundaković.

Ona priznaje da je na početku rada Fonda bilo bojazni koliko zaista ima inovativnih firmi u Srbiji, te je iznenađenje bilo veće, jer je do sada više od 350 kompanija konkurisalo za finansijsku podršku Fonda.

Prema njenim rečima i konsultanti iz sveta koji učestvuju u odabiru projekata, iznenađeni su da postoji takav potencijal u Srbiji. Jedno od prijatnih iznenađenja je da za programe Fonda ne konkurišu samo inovacije iz visokih tehnologija, već i iz tradicionalne industrije koje mogu da imaju značajnu dodatu vrednost kad je u pitanju novo zapošljavanje i konkurentnost kompanije, podvači Kundaković.

Slična iskustva ima i direktorka Poslovno-tehnološkog inkubatora Gordana Danilović Grković, koja navodi da je inkubator pre pet godina počeo „smešno” sa šest novoosnovanih kompanija. Kako kaže, dosad je samo jedna firma u inkubatoru ugašena, ali i podvlači da je zbog skromnih kapaciteta selekcija bila oštra, a samo najperspektivniji dobili su priliku da postanu članovi inkubatora koji im pod povoljnijim uslovima rentira prostor i pruža besplatne konsultantske usluge.

Ostatak teksta možete pročitati u treém broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“