Partnerstvo Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima

Poslovi koji se zasnivaju na ličnim vezama…Zvuči kao odličan teren za korupciju. Ali, gotovo sve što su Ujedinjeni Arapski Emirati, a ponajviše Abu Dabi, kao najveći i najbogatiji emirat među njima, investirali u svetu zasnovano je, kažu poznavaoci ekonomije UAE, baš na ličnom poverenju u partnere. Naravno, to je samo početak…Jer, Emiraćani ne ulažu tamo gde ne procenjuju da je reč o dugoročnim investicijama koje donose solidnu finansijsku dobit ili opipljivu društvenu korist za njihovu zemlju.

Sve ovo nije slučajno. Za sve one koji su bili u prilici da posete ovu zemlju, najupečatljiviji je utisak da vrlo znaju da cene činjenicu da se gotovo deset odsto ukupnih rezervi nafte i nešto više od pet odsto svetskih rezervi prirodnog gasa nalazi upravo na njihovoj teritoriji. Ali i da će jednog dana (procene su za oko 50 godina) ovaj izvor istinskog bogatstva – presušiti. Dubai, simbol Emirata, tako naftu danas i nema. Srećom, na vreme je izvore svojih prihoda preorijentisao na turizam i zabavu.

Abu Dabi, za sada, takvih briga nema. Ali, i on se, kao i preostali deo zemlje, priprema za momenat kada će zemlja morati da gradi svoj privredni razvoj na svemu drugom sem na prirodnim bogatstvima.

Danas u Abu Dabiju ključnu „Viziju 2030” sprovode baš svi. Ona podrazumeva da se 40 do 60 odsto profita od nafte preraspodeli u sektore finansija, informacionih tehnologija, industriju aluminijuma, obnovljive izvore energije, aviosaobraćaj, transport, logistiku, turizam… Obrazovanje i zdravstvo takođe su  visoko kotirani na listi prioriteta. Autor ovog projekta bio je prvi predsednik UAE, šejk Zajed bin Sultan al Nahjan. Ujedinio je emirate, čije se stanovništvo pre nego što je 50-tih godina prošlog veka potekla nafta, bavilo ribarstvom i lovom na bisere. Sam je osmislio kako će se zemlja razvijati i lično projektovao izgled Abu Dabija sa oko 2,1 miliona stanovnika, grada širokih bulevara i visokih zgrada u kome dominira zapadnjačka arhitektura sa prepoznatljivim elementima arapskog uticaja. I ostavio jednu viziju u amanet. Da do 2030. godine privreda ove zemlje ne zavisi od nafte, već da živi od poslova koji se rade u Emiratima, ali i širom sveta. Danas ne postoji firma koja svakodnevno ovaj zadatak ne sprovodi u delo. Pre svih, šejk Kalif Zajed al Nahjan, predsednik UAE, ali i prestolonaslednik Muhamed, koji se ponajviše bavi investicijama Abu Dabija po svetu.

Da su sinovi  nastavili očevu vizionarsku politiku, pokazuje i činjenica da su Emirati odmah iza Katara, sa oko 4,7 miliona žitelja, najbogatija zemlja arapskog sveta i da njihov godišnji BDP iznosi 360, a plan je da dostigne 416 milijardi dolara.

I upravo sa firmama u vlasništvu države, odnosno predsedničke porodice, Srbija ovih dana zaokružuje više projekata. „Etihad”, državna avio kompanija Abu Dabija, nakon nedavno dobijenih saglasnosti domaćih i stranih antimonopolskih tela, suvlasnik je srpskog avio prevoznika.

Pregovori o preuzimanju 49 odsto „Jat-a” trajali su pet meseci, kažu u radnoj grupi Vlade Srbije zadužene za razgovore sa „Etihadom”. Nakon načelne saglasnosti princa Muhameda da se u ovaj posao uđe, pregovori su trajali pet meseci. Njihovi eksperti su nepunih pet meseci analizirali mogućnost zajedničkog ulaganja i pre svega dosta komplikovan status našeg ugovora sa „Erbasom”. Prema njihovim računicama, uz obnovljenu flotu, nov menadžment, novo ime „Er Srbija” i naravno, rezanje svih suvišnih troškova, nacionalni avio prevoznik već narednu godinu može završiti s pozitivnim rezultatom. Inače, pregovori o strateškom partnerstvu „Etihada” sa Er Berlinom gde je firma iz Abu Dabija vlasnik 30 odsto kompanije, trajali su gotovo tri godine.

Ostatak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“