Poreska utočišta u Evropi koja mame bogate olakšicama

Prema podacima Poreske opservatorije EU, najviše stope zakonskog poreza na dohodak građana u EU prestale su da opadaju od finansijske krize 2008. godine. Gladne investicija, zemlje u Evropi se takmiče da privuku i zadrže bogate kroz različite olakšice, piše Euronews.

Poreska grupa primećuje da su vlade uvele „sve veći broj preferencijalnih poreskih režima usmerenih na strane pojedince“, nadajući se da će privući bogate iseljenike na svoje teritorije.

Kada razmišljamo o najvećim evropskim poreskim rajevima, ne postoji – međutim – pristup „jedan koji odgovara svima“.

Drugim rečima, nizak porez za jednu osobu možda neće biti poreski raj za drugu u istoj zemlji.

“Mnogo zavisi od toga odakle dolazi to bogatstvo,” rekao je Džejson Pajper, šef sektora za poreze i poslovno pravo u Udruženju ovlašćenih sertifikovanih računovođa.

“Na primer, ako imate mnogo kapitala vezanog negde, onda ćete biti mnogo više zainteresovani za režim koji ima 0 odsto poreza na kapitalnu dobit po osnovu prenosa, nego ako još uvek imate mnogo aktivnih prihoda koji pristižu- rekao je on.

Nadajući se da smanje svoje poresko opterećenje, brojni bogati pojedinci mogu odlučiti da se presele u inostranstvo.

Šta različite zemlje nude i koje se razmatranja uzimaju u obzir pri poreskom planiranju.

Italija

Italija je popularna destinacija kod iseljenika ne samo zbog svoje kulture i klime, već i zbog poreskih olakšica.

Na prvi pogled, zemlja ima relativno visoke namete na lične i korporativne prihode, iako postoje poreski olakšice koje su dostupne strancima.

Jedan od najpoznatijih je njegov paušalni poreski režim, koji omogućava bogatim pojedincima da plaćaju fiksni iznos na sve prihode iz inostranstva. Ovo je bez obzira na zarađeni iznos.

Godišnja fiksna naknada je nedavno povećana na 200.000 evra, sa prethodnih 100.000 evra.

Prednost je dostupna do 15 godina, a takođe je otvorena samo za one koji nisu bili poreski rezidenti u Italiji najmanje 9 od poslednjih 10 godina.

S obzirom na cenu fiksnog poreza, interesantan je samo za pojedince sa veoma visokom neto vrednošću.

“Italija je veoma popularna,” rekao je savetnik za poreze i imigraciju Dejvid Lesperans.

“Kada je paušalni porez iznosio 100.000 evra, jedan od mojih klijenata mi je rekao da je to iznos koji je plaćao svom računovođi svake godine. Morate da zapamtite da, sa paušalnim porezom, nema troškova usklađivanja za poresko planiranje,” objasnio je on.

Švajcarska

Švajcarska takođe ima jednu vrstu paušalne šeme (forfait fiskalni), iako švajcarska država tvrdi da je manje od 0,1 odsto njenih poreskih obveznika naplaćeno ovim metodom.

Način na koji to funkcioniše je da, umesto da prikupljaju naknade na osnovu prihoda ili bogatstva, neki švajcarski regioni izračunavaju stopu na osnovu troškova pojedinca.

Dok paušalni iznos može biti interesantan za super bogate, država je uvela minimalni porez.

Ovi pragovi se primenjuju na saveznom nivou, iako određeni regioni mogu povećati minimalnu sumu.

Imate pravo na fiskalni odbitak ako nemate švajcarsko državljanstvo i ako dolazite da živite u zemlji po prvi put – ili nakon odsustva od 10 ili više godina.

Korisnicima je takođe zabranjeno da imaju zaposlenje ili vode posao u Švajcarskoj.

To znači da je šema namenjena privlačenju malog broja bogatih iseljenika koji imaju pasivan prihod.

Holding kompanije

Drugi način na koji bogati pojedinci mogu da uživaju u niskim efektivnim poreskim stopama je korišćenje holding kompanija, prema Poreskoj opservatoriji EU.

Telo napominje da su ove firme „u sivoj zoni između izbegavanja i utaje“ u smislu da su dizajnirane da izbegavaju porez na dohodak.

Pojedinci koji čuvaju imovinu na ovaj način odlučuju da svoje bogatstvo stave u ime kompanije koju kontrolišu, umesto da ga klasifikuju kao lični prihod.

Povlačenja iz kompanije se oporezuju po uobičajenim stopama, iako poreski obveznik može da zadrži višak u holding firmi.

Uspostavljanje takve strukture je posebno isplativo u zemljama u kojima je stopa poreza na dobit preduzeća niska.

Interesantne zemlje su stoga Irska (12,5 odsto), Mađarska (9 odsto), Bugarska (10 odsto) i Kipar (12,5 odsto).

Dok OECD radi sa državama članicama na uvođenju globalne minimalne stope poreza na dobit preduzeća od 15 odsto, ovo se odnosi samo na firme koje zarađuju više od 750 miliona evra.

Više od 140 zemalja potpisalo je sporazum, ali implementacija je još uvek u toku.