Na snazi trend netransparentnog i zatvorenog poslovanja državnih institucija

Iako je ukupan indeks otvorenosti institucija nešto viši nego prošle godine, ne postoji suštinski napredak ovih institucija kada je u pitanju otvorenost i transparentnost, navodi se u istraživanju organizacije „Partneri Srbija“, prenosi portal N1.

Otvorenost organa se merila na osnovu četri oblasti: transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost.

„Kada se rezultati u oblasti transparentnosti pogledaju zbirno, najlošije su rangirani organi uprave sa svega 37,60 odsto ispunjenih indikatora, zatim vlade Srbije i A. P. Vojvodine sa 47,48 odsto. Najbolje su ocenjena ministarstva sa 51,34 odsto indikatora u proseku, što je nešto malo više od polovine indikatora, i ukazuje na potrebu za strateškim pristupom unapređenju transparentnosti“, piše u istraživanju.

Pristupačnost se odražava kroz praksu institucije kad je u pitanju ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, mogućnost građana da učestvuju u javnim raspravama i javnim konsultacijama, dostupnost e-usluga na sajtovima institucije, dostupnost e-kanala komunikacije za postavljanje pitanja, ulaganje primedbi na rad institucija i slično. Po tom pitanju, ministarstva su na 45,81 odsto, a Vlade 49,77 odsto.

Integritet se ocenjuje pomoću indikatora koji se odnose na postojanje procedura i dostupnost dokumenata kojima se uređuju standardi integriteta, informacija o zaštiti uzbunjivača, objavljivanje planova integriteta i drugih antikorupcijskih dokumenata, obučenost službenika za postupanje u slučajevima korupcije i konflikta interesa, svega onog što zajedno možemo da definišemo kao mehanizme za prevenciju korupcije. I po tom pitanju Srbija nastavlja trend niskih ocena sa 35,25 odsto za vlade, 54,24 odsto za ministarstva i zabrinjavajućih 16,13 odsto za organe uprave.

U okviru učinkovitosti posmatrano je da li institucije izrađuju i dostavljaju finansijske izveštaje drugim nadležnim institucijama, kao i da li koriste indikatore učinka prilikom izrade planova i izveštaja. Sa 37,50 odsto za vlade, 32,40 odsto za ministarstva i 15,97 odsto za organe uprave.

Kako ističu, opšta ocena koja je data i prošlih godina ostaje na snazi, trend netransparentnog i zatvorenog poslovanja nastavlja da se primenjuje jednakim ili jačim intenzitetom.

„Imajući u vidu da je otvorenost vlasti jedno od ključnih pitanja reforme javne uprave i procesa evropskih integracija kojima naša zemlja teži, jasno je da se ovom problemu ne posvećuje dovoljna pažnja. Sprovodeći isto istraživanje nekoliko godina zaredom, možemo zaključiti da je politička volja ključni faktor koji utiče na nivo otvorenosti institucija u Republici Srbiji“, navode iz NVO.

U istraživanju se ističe nedostatak strateškog pristupa transparentnosti i komunikaciji sa javnošću ima značajne posledice. Takav pristup doveo je do smanjenog poverenja građana u institucije, otežava učešće građana u donošenju odluka i umanjuje odgovornost izvršne vlasti prema javnosti.

Transparentnost i otvorenost su ključni faktori za razvoj demokratskog društva, jer omogućavaju građanima da budu informisani o radu Vlade i drugih institucija, i da aktivno učestvuju u političkim procesima. Takođe, povećana transparentnost može poboljšati efikasnost i integritet institucija, smanjiti rizik od korupcije, i podstaći druge institucije da slede primer odgovorne i otvorene komunikacije sa građanima.

Istraživanje ukazuje na to da institucije uglavnom održavaju privid transparentnosti, tako što javnosti čine dostupnim osnovne informacije, kao što su nadležnost institucije, imena najviših javnih funkcionera i kontakt podatke. Međutim, građani ostaju uskraćeni za ključne informacije o radu ovih institucija poput godišnjih programa rada, izveštaje o radu, te podataka koji se odnose na prihode i rashode institucija.

„Takođe, neophodno je da i republička i pokrajinska Vlada počnu ažurno da objavljuju agende svojih sednica, zapisnike i transkripte, kako bi omogućili građanima da prate i učestvuju u procesima donošenja najviših državnih odluka i generalno steknu uvid u kompetencije javnih funkcionera“, pišu Partneri.

Četvrtina institucija ignorisala zakonsku obavezu

Partneri Srbija su svim institucijama koje su predmet monitoringa poslale zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i upitnike koji se popunjavaju na dobrovoljnoj osnovi.

Na upitnike je od 60 institucija odgovorilo svega 16, što pokazuje da institucije retko odgovaraju na upite građana ukoliko nemaju zakonsku obavezu da to učine.

Daleko bolja reakcija bila kada su slati zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja. Postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja je bilo tri puta bolje jer je 45 institucija dostavilo odgovore.

Iz Partnera Srbije podsećaju da i pored zakonske obaveze, jedna četvrtina institucija nije odgovorila i to baš u godini kada se obeležava 20 godina od početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

„Zakon obavezuje organe javne vlasti da izrade i redovno ažuriraju informatore o radu putem portala „Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu“. Međutim, istraživanja ukazuju na to da, iako je Portal zamišljen kao centralizovano mesto za osnovne informacije o radu javnih organa, praksa pokazuje da su podaci često neupotrebljivi ili nedovoljno često ažurirani. Dodatno, tačnost podataka se ne proverava, što dovodi do čestih propusta, poput zastarelih kontakt informacija“, dodaju.

Transparentnost se smanjuje jer vladajući režimi namerno ograničavaju pristup informacijama koje bi mogle da ukažu na korupciju, zloupotrebu moći, ili druge nepravilnosti.

Ograničavanje slobode govora dodatno potkopava mogućnost građana da kritikuju vlast ili zahtevaju odgovornost.

Odsustvo transparentnosti i otvorenosti vodi ka opadanju poverenja u institucije, stagnaciji u demokratskom razvoju, što na kraju negativno utiče na ekonomski razvoj i kvalitet života građana.

Partneri Srbija su organizacija civilnog društva, osnovana 2008. godine posvećena unapređenju vladavine prava, razvoju građanskog društva i institucionaloj izgradnji u Srbiji i regionu, uz jačanje lokalnih kapaciteta i korišćenje znanja domaćih eksperata.