RADI LI POPULIZAM NA PRAZAN STOMAK?

Mešanje države u određivanje cena generalno nije poželjno, to je antitržišna mera koja ne može da da velike rezultate, a može da nanese i određene štete. Mi ne znamo ko i na koji način odlučuje u procesu formiranja cena u Srbiji, od uvoznika, proizvođača, veleprodaje do maloprodaje na kraju, i veliko je pitanje ko i koliko u tom lancu zarađuje. Srbiji nedostaju korektne i objektivne analize onoga što se stvarno dešava na tržištu, kažu sagovornici Nove ekonomije. 

Na inicijativu Vlade Srbije, od 1. septembra u trgovinskim lancima u Srbiji krenula je akcija  „Najbolja cena“, u okviru koje će biti snižene cene 700 proizvoda iz 81 kategorije, kao što su piletina, svinjsko meso, riba, jogurt, jaja, brašno tip T-500, pirinač, prašak za veš, deterdžent za sudove. 

Akcija će trajati do kraja oktobra, odnosno dva meseca. Prosečno će domaćinstva moći da uštede od 8.000 do 22.000 dinara mesečno, izjavio je premijer Srbije Miloš Vučević prilikom predstavljanja te akcije. 

Trgovci su već imali iskustva sa sličnom merom jer je u trgovinskim lancima krajem prošle godine, isto na inicijativu Vlade Srbije, sprovođena akcija „Bolja cena“, koja je podrazumevala sniženje cena za više od 35 kategorija proizvoda.

Ekonomista Vladimir Vučković izjavio je za Novu ekonomiju da mešanje države u određivanje cena generalno nije poželjno i da je to antitržišna mera koja ne može da da velike rezultate, a može da nanese i određene štete.

„Ako bi država pružila valjane i jake argumente da postoje problemi oko uvoza ili koncentracije proizvođača, da oni diktiraju visoke cene, ili da postoje dogovori u veleprodaji ili maloprodaji – onda bi imalo smisla da kažemo ’treba razbiti te monopole, oligopole ili dogovore oko cena’, i tada bi država mogla da se umeša i na taj način unapredi funkcionisanje tržišta“, rekao je Vučković. 

Međutim, kako dodaje, mi ne znamo ko i na koji način odlučuje u procesu formiranja cena u Srbiji. 

„Imamo uvoznike, proizvođače, veleprodaju i maloprodaju na kraju. Mi u maloprodaji vidimo te cene i skloni smo da okrivljujemo trgovinske lance za visoke cene, a zapravo je veliko pitanje ko i koliko u tom lancu zarađuje i ko i na koji način odlučuje“, kaže Vučković i dodaje da odgovore na ta pitanja nemamo.

„Ide se samo na to da je problem visokih cena u maloprodaji, pa hajde da ih onda vratimo na neki niži nivo. U tom slučaju, može da dođe do problema, da trgovci imaju gubitke, i da eventualno taj teret prilagođavanja prenesu na svoje dobavljače, proizvođače i veletrgovce da bi zadržali svoje zarade“, smatra on. 

Vučković navodi da šteta može da nastane i kasnije, odnosno da ti koji sada privremeno trpe gubitak, bilo da su proizvođači, maloprodavci ili veletrgovci, kasnije nadoknade taj gubitak kada kontrola (cena) prođe –  onda prekomerno podignu cene, da ono što nismo sada platili, platimo kasnije. 

POLITIČKI MARKETING ILI BRIGA ZA GRAĐANE

Akcije poput „Najbolje cene“ Vučković vidi kao nameru države da pokaže da želi da brine o stanovništvu i ocenjuje da je tu socijalni aspekt primaran. 

„Manje vidim neke realne efekte koji će se stvarno desiti“, rekao je on ukazujući da ako je ovakva akcija privremena i ograničena na relativno mali broj proizvoda, u pojedinačnom slučaju to će nešto da znači, ali u masi ne bi trebalo da se odrazi ni na koga. 

„Teško potrošačima koje štite veliki trgovinski lanci u dogovoru sa Vladom“, kaže za Novu ekonomiju predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević. 

On ocenjuje da je kampanja „Najbolja cena“ praktično politički marketing Vlade i velikih trgovinskih lanaca, i oni su ti koji će od toga da imaju koristi, a korist koju će imati potrošači od ove akcije je trenutna i minimalna. 

„Država ima veliku ulogu u organizovanju tržišta, u organizovanju fer konkurencije, u podsticanju one proizvodnje koja je zasnovana na prirodnim resursima zemlje. Umesto da se bavi tim vrlo složenim, odgovornim i stručnim poslovima i na taj način obezbeđuje održiv razvoj, mi imamo te jednokratne mere“, rekao je on. 

Bogosavljević ocenjuje da će ono će se dešavati u dva meseca (koliko traje akcija „Najbolja cena“) štetiti dobrim trgovcima i dobrim proizvođačima, malim i srednjim, koji vode realnu ekonomsku politiku. 

On je naveo da Srbiji nedostaju korektne i objektivne analize onoga šta se stvarno dešava na tržištu, i koje bi pokazale koliko je to što se dešava u skladu sa onim što je teorijski sistem koji bi trebalo da obezbedi fer konkurenciju.

Smatra da takve analize ne postoje da se ne bi saznalo pravo stanje stvari.

Ipak, ponešto o dešavanjima na ovom tržištu može se videti u istraživanju koje je prošle godine sproveo Republički zavod za statistiku (RZS).

U okviru publikacije RZS-a „Trendovi, IV kvartal 2023“ objavljeno je „Istraživanje o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji i njihov uticaj na cene hrane u Srbiji“.

Kako se navodi u tom javno objavljenom izveštaju, prosečna stopa bruto marže u subjektima u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila je 14,9 odsto u periodu od januara do aprila 2023. Sa druge strane, istraživanje je donelo i podatak da su marže proizvođača u prvih šest meseci 2023. u proseku iznosile 54,1 odsto, što znači da su bile 3,6 puta veće od prosečne marže u trgovini na malo.

Vlada Srbije nedavno je od RZS-a zatražila da opet sprovede istraživanje o strukturi cena osnovnih životnih namirnica u maloprodajnim lancima, ovog puta za prvih šest meseci ove godine. 

Istraživanje koje bi trebalo da pokaže kakvo je stanje konkurencije na tržištu prehrambenih proizvoda trenutno sprovodi i Komisija za zaštitu konkurencije, ali ono još uvek nije objavljeno.

Kako su ranije naveli iz te institucije za Novu ekonomiju, analiza Komisije odnosiće se na period 2018-2022. i obuhvatiće proizvođače, prerađivače, uvoznike, trgovinu na veliko i trgovinu na malo nekoliko osnovnih prehrambenih proizvoda iz potrošačke korpe, kao i njihove marže.

PRIMERI DRUGIH ZEMALJA

Srbija nije jedina zemlja koja se poslednjih godina na neki način meša u cene u trgovinskim lancima.  

Prošle godine francuska vlada je u dogovoru sa trgovinskim lancima ponudila građanima te države takozvanu antiinflacionu korpu sa proizvodima po najnižim cenama, a proizvode su birale same kompanije. 

„Antiinflacionu korpu“ imale su i neke zemlje regiona kao što je Crna Gora koja je prošle godine sa predstavnicima najvećih trgovačkih lanaca u toj zemlji dogovorila višemesečnu akciju pod nazivom „Stop inflaciji“. 

Vladimir Vučković kaže da mnoge evropske zemlje primenjuju neke slične mere, jer se u ovo doba visokih cena države nalaze prozvanim da reaguju i zaštite stanovništvo. 

„Iz tog ugla može da se razume potreba i neki vid reakcije, ali ekonomski gledano, ono što nas i teorija i iskustvo uče je da tu treba biti jako pažljiv, da treba izbegavati to upravljanje cenama iz oblaka, jer ne možemo, i ne treba u krajnjem slučaju, da znamo šta se sve dešava dole na zemlji, na terenu“, rekao je on. 

Osim „dogovora“ sa trgovinskim lancima da se snize cene pojedinih artikala, Vlada Srbije je nedavno, do februara 2025. godine, produžila uredbu kojom se ograničava maksimalna maloprodajna i proizvođačka cena brašna tip T-400 glatko, kao i brašna tip T-500. Takođe, i dalje je na snazi uredba kojom se ograničava cena hleba „sava“. 

Petar Bogosavljević ocenjuje da se i ovde radi o politici Vlade kako bi se predstavilo da vodi računa o zaštiti standarda siromašnih građana.

„Cene pšenice i cene brašna na svetskom tržištu su u padu i niže su nego ovde. Da imamo fer konkurenciju, te cene koje se formiraju ovde bile bi niže od tih koje se postižu garantovanim cenama osnovnih namirnica – brašna i pojedinih vrsta hleba“, rekao je on.

„NAJBOLJOM CENOM“ PROTIV INFLACIJE

Kada se inflacija u Srbiji spustila na 8,5 odsto u oktobru prošle godine, ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je akcija „Bolja cena“ najviše doprinela tom padu. 

Krajem prošle godine RZS je objavio istraživanje o merenju uticaja proizvoda koji su bili na akciji „Bolja cena“ na ukupne potrošačke cene. 

Analiza je, kako je naveo RZS, pokazala značajan uticaj korpe „Bolja cena“ na ukupne potrošačke cene, i to, pre svega, usled pojave efekta supstitucije dobara od strane potrošača.

Akcija „Bolja cena“ dovela je do toga da se cene proizvoda iz iste grupe, ali druge robne marke, u proseku zaustave ili čak neznatno snize kako bi ti proizvodi mogli ostati konkurentni u očima racionalnog potrošača.

„Na osnovu izračunatog koeficijenta elastičnosti uticaja antiinflacione korpe ’Bolja cena’, zaključuje se da je potrošačka korpa ’Bolja cena’, preko već pomenutog efekta supstitucije dobara, usporila rast međugodišnje stope inflacije (u periodu oktobar‒novembar 2023. u poređenju sa septembrom 2023) u proseku za oko 18,1 odsto (odnosno za 0,3 procentna poena)“, navodi se u analizi.

Govoreći o mogućnosti da ovakve akcije kao što je sada „Najbolja cena“ utiču na usporavanje inflacije, Vučković ukazuje na to da je ovakvim akcijama obuhvaćen relativno mali broj proizvoda, koji u pojedinačnom slučaju mogu da kod kupaca stvore neke uštede, ali da u inflaciju ulazi mnogo veći broj proizvoda i usluga. 

„Inflacija je sada sama po sebi usporila, moguće je i da bismo se bez ove intervencije suočili sa stabilnijim i mirnijim cenama, biće teško odvojiti koliko je tome doprinela državna intervencija, a koliko to što su na tržištu cene same usporile“, rekao je on.

ŠTA KAŽU TRGOVCI?

Pitanja o akciji „Najbolja cena“ uputili smo i trgovinskim lancima, a odgovor je stigao iz Univerexporta koji je naveo da se na akciji „Najbolja cena“ kod njih nalazi 95 proizvoda koji po svim parametrima zadovoljavaju potrebe porodice i potrošačke korpe.

Na pitanja da li je prodaja ovih artikala povećana od kada su na akciji „Najbolja cena“, iz ove kompanije odgovaraju potvrdno. 

„Prodaja artikala jeste povećana. Artikli koje smo birali da stavimo na akciju su artikli koji su i pre ove akcije bili ili najprodavaniji, ili među najprodavanijima u pripadajućoj kategoriji, tako da je sa akcijom ’Najbolja cena’ njihovo učešće u prodaji, u pripadajućoj kategoriji, još značajnije“, rekli su iz ovog trgovinskog lanca. 

Na pitanje da li je interesovanje kupaca za akciju „Najbolja cena“ veće/manje u odnosu na akciju „Bolja cena“ koja je sprovođena krajem prošle godine iz ovog lanca odgovaraju da je interesovanje za obe akcije značajno, „ali kako ’Najbolja cena’ obuhvata širi spisak artikala, koji može u potpunosti da zadovolji potrebe potrošačke korpe, samim tim je atraktivnija“.