Cene litijum-jonskih baterija, najvažnijeg dela svakog električnog vozila (EV), nastavljaju da padaju – zbog prekomerne proizvodnje i usporene potražnje za električnim automobilima. Prosečna cena je sa 290 dolara po kilovat-satu 2014. godine, pala na svega 103 dolara u 2023. godini.
Dok je potražnja za električnim vozilima usporena, proizvodnja baterijskih metala (poput litijuma) doživela je ogroman porast u proteklim godinama.
Konkretno, celo tržište litijum-jonskih baterija se od 2016. godine uvećalo za 2.000 odsto.
Cena litijuma je opala za gotovo 90 odsto u odnosu na vrhunac zabeležen krajem 2022. godine, što je dovelo do zatvaranja rudnika i smanjenja cene litijum-jonskih baterija koje se koriste u EV industriji.
Litijum-jonske baterije rade tako što prikupljaju električnu energiju i skladište je putem litijumskih jona. Tokom punjenja, anoda (obično napravljena od grafita) privlači litijumske jone i skladišti ih kao energiju – dok, tokom pražnjenja, katoda vraća te jone i stvara struju, piše VisualCapitalist.
Cena litijum-jonskih baterija velikim delom zavisi od ovih ključnih komponenti. Najskuplji deo, katoda, čini 54 odsto ukupne cene baterijske ćelije, anoda predstavlja 18 odsto cene, a ostali delovi čine preostalih 28 odsto.
Očekuje se da će cene dodatno pasti u narednim mesecima zbog viška ponude iz Kine.
Ipak, uprkos padu cena, potražnja za baterijama će, prema procenama, porasti devet puta do 2040. godine, dok će ukupna kapitalna ulaganja u industriju baterija gotovo utrostručiti, sa 567 milijardi dolara 2030. godine na 1,6 biliona dolara do 2040. godine.
Zakazana sednica Narodne skupštine Srbije o litijumu