Drakulić, Šoškić, Popović i Mijatović: Od kopanja litijuma samo 2,6 evra godišnje po stanovniku Srbije

Iako se debata u vezi eksploatacije litijuma uglavnom vodi oko ekoloških perspektiva, grupa ekonomsta koja se detaljnije bavila projektom Jadar došla je do zaključka da nije isplativ, prenosi N1.

„Na osnovu ekonomske i finansijske analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo eventualno sprovođenje, Projekat Jadar nije opravdan i treba biti obustavljen. Srbija bi imala zanemarljive prihode od tog projekta po svim osnovama: 17,4 miliona evra godišnje, što predstavlja 2,6 evra po glavi stanovnika“, navodi se u analizi koju su uradili ekonomsti Zoran Drakulić, Boško Mijatović, Danica Popović i Dejan Šoškić.

Na bazi raspoloživih činjenica, Projekat Jadar, čiji su negativni ekološki efekti sve jasniji širokoj domaćoj i međunarodnoj javnosti, imao bi neizvesne i u najboljem slučaju zanemarljive ekonomske efekte za Srbiju, dok bi prouzorkovao značajne izdatke za budžet zemlje, kao i višedecenijske finansijske i ostale rizike, stav je ovog tima ekonomista.

Srbija bi uz to sama finansirala, u korist Rio Tinta, celokupnu infrastrukturu Projekta Jadar vrednu po procenama nekoliko stotina miliona evra (puteve, prugu, vodovod, gasovod, strujnu infrastrukturu, itd.), navodi se u analizi.

Država ne bi imala ni najmanji udeo u vlasništvu Projekta Jadar i Rio Tinto bi u potunosti raspolagao sa iskopanim litijumom, a u slučaju ekološke katastrofe (poplave, izlivanje jalovine, itd.) Srbija bi ogromne izdatke za sanaciju, potencijalno stotine miliona evra, morala da plati sama.

Vlada planira da dodeli i 419 miliona evra subvencija, „netrasparentno i bez ikakvih garancija“, za izgradnju fabrike električnih baterija malo poznatoj slovačkoj firmi InoBat koja nema ni dan iskustva u masovnoj industrijskoj proizvodnji električnih baterija.

Detalji analize

Ovaj tim se bavio u analizi jedinom raspoloživom procenom ekonomskog efekta Projekta Jadar koja se nalazi na sajtu Rio Tinta i poziva se, kao i svi zvaničnici kompanije, predsednik i Vlada Srbije na studiju koju su naručili i platili malo poznatoj londonskoj konsalting kompaniji, Ergo Strategy Group.

Sama studija pokazuje da jedini potencijalni dobitnik rudarenja litijuma mogao biti Rio Tinto, navode u analizi ekonomisti.

Naime, na strani 45 studije se pominje procena od jedne milijarde evra godišnjih prihoda celokupnog projekta. Navodi se i da se od ukupnog prihoda odbija 305 miliona evra troškova za dobra i usluge, uključujući i plate.

Treba napomenuti da bi ti troškovi bili isplaćeni skoro isključivo stranim dobavljačima za mašine i ostalu opremu, hemijske reagense, tehničke konsultacije, itd, bez značajnih prihoda i skoro nikakve koristi za Srbiju, tvrde u analizi.

Posle odbijanja troškova za dobra i usluge od ukupnih prihoda, studija predstavlja raspodelu preostale procenjene godišnje bruto dodate vrednosti od 695 miliona evra. Od te sume Rio Tinto u studiji predviđa da inkasira 450 miliona evra, odnosno da za svoj uloženi kapital uzme dve trećine operativne dobiti projekta Jadar.

Mada studija nigde ne predstavlja internu stopu prinosa kapitala za ovaj projekat, na grafikonu na strani 54 se prikazuje „cash flow“ investitora, to jest finansijski tokovi novca Rio Tinta na Projektu Jadar.

Tokom prvih pet godina Projekta Rio Tinto predviđa da investira oko 2,55 milijarde evra, potom očekuje pokretanje proizvodnje te i prihode od ukupno 13,95 milijarde evra, što je skoro pet i po puta više od uloženog kapitala.

Tokom poslednje tri godine projekta, troškovi zatvaranja rudnika od oko 250 miliona evra će najverovatnije biti isplaćeni iz finansijskih rezervi realizovanih tokom projekta Jadar koje pominje studija.

Samim tim, Rio Tinto bi u potpunosti pokrio sopstveni rizik posle manje od četvrtine života projekta, te ostvarivao profite od 11. godine projekta i tokom preostalih 30 godina njegovog trajanja.

Sve pomenute karakteristike projekta, navodi se u analizi, predstavljaju izuzetno pozitivan ishod za Rio Tinto kao investitora.

Kompanija Rio Tinto dakle planira čistu zaradu, bez aktualizacije finansijskih tokova od 11,4 milijardi evra. Povraćaj uloženih 2,55 milijardi evra bi iziskivao – bez aktualizacije finansijskih tokova – samo pet godina, jer od šeste do desete godine, Rio Tinto očekuje prihode od oko 2,55 milijarde evra.

Pride, mada subvencija od 10.000 evra po zaposlenom u principu ne može biti isplaćena rudarskim kompanijama, moguće je da Rio Tinto kvalifikuje određena povezana preduzeća a samim tim, i deo od 1.300 zaposlenih, i/ili 3.265 privremeno zaposlenih tokom izgradnje rudnika, za te subvencije.

Sa aktualizacijom finansijskih tokova po godišnjoj stopi od 10 odsto, koja predstavlja trenutno procenjeni nivo WACC ili „Weighted Average Cost of Capital“ – prosečne cene kapitala za Srbiju – Srbija, u najboljem slučaju, po svim osnovama i na svim nivoima za vreme celog projekta od 40 godina bi mogla da ukupno inkasira oko 696 miliona u današnjim evrima, ili u proseku svega 17,4 miliona ili 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje, navode autori analize.

Realnost je da, kada se odbije trošak namenskih investicija za projekat Jadar i u korist Rio Tinta kao i drugih subvencija za lanac električne mobilnosti, zarada Srbije bi bila ravna nuli za ulazak u projekat ogromnih ekoloških i finansijskih rizika, ocenjuju autori analize.