NBS zadržala referentnu kamatu na istom nivou, oprez zbog cena nafte

Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je da ostavi referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto, jer postoji još nedoumica oko inflatornih pritisaka do kraja godine, a očekuje se i da fiskalna politika ostane značajno ekspazivna, kako ove, tako i naredne godine.

NBS je saopštila da je referentna kamatna stopa od juna smanjena za ukupno 75 baznih poena i da će se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike manifestovati i u narednom periodu.

„Izvršni odbor je naglasio da je, i pored povratka inflacije u granice cilja i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike NBS imajući u vidu nepredvidivost makroekonomskih dešavanja u međunarodnom okruženju i rast geopolitičkih rizika, kao i njihov uticaj na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda,“ saopšteno je iz NBS, a kao najveću opasnost po inflaciju centralna banka vidi u cenama nafte.

S druge strane, iz NBS očekuju da će povećanje kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog ranga od strane rejting agencije Standard&Poor’s doprineti nižoj premiji rizika zemlje i povoljnijim uslovima finansiranja, „što će pružiti podršku daljem rastu raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju, a time i privrednom rastu“.

Kako objašnjava Mate Jelić iz sektora za ekonomska istraživanja u Erste banci, njihove procene se dosta poklapaju sa onima koje je izneo Standard and Poor’s kada je prošle nedelje Srbiji dodelio investicioni rejting. Prema tim procenama, inflacija će u proseku iznositi 4,6 odsto ove godine.

„Što se tiče inflacije, naše procene uveliko se poklapaju sa onima koje je S&P objavio. Postoji realna mogućnost skoka cene hrane do kraja godine, naročito povrća, zbog spomenutih nepovoljnih vremenskih uslova. Uprkos tome, očekujemo da će se stopa inflacije zadržati unutar ciljanog raspona centralne banke. Takođe, ne treba isključiti mogućnost države da ponovno ograniči cene određenih kategorija proizvoda u slučaju snažnijih poremećaja“, kaže Jelić u odgovorima za Novu Ekonomiju.

Iz NBS takođe kažu da je opreznost monetarne politike takođe potrebna i zbog ovogodišnje domaće poljoprivredne sezone, koja je bila pod uticajem nepovoljnih vremenskih uslova i suše tokom letnjih meseci, što se odražava na smanjenu ponudu poljoprivrednih proizvoda i njihove više cene.

Inflacija

Nisu svi ekonomisti istog stava, pa tako Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu zagovara dodatan oprez u spuštanju kamata. Profesor Arsić je u julu i naveo da ne bi trebalo biti više smanjenja referetne kamatne stope od dva puta do kraja godine i stava je da treba biti oprezniji pri spuštanju kamata.

„Inflacija je još uvek visoka, ako je i došlo do nekog pada u septembru, podaci će biti dostupni tek sutra, ali verovatno da je NBS dobila neke podatke ranije. Na to smanjenje je mogla da utiče akcija Najbolja cena. Međutim, to ne odražava trend inflacije u Srbiji. Zašto još treba biti oprezan, najavljena je i visoko ekspanzivna fiskalna politika za narednu godinu“, kaže Arsić.

U julu i avgustu inflacija je rasla istim tempom od 4,3 odsto. BDP je rastao u drugom kvartalu četiri odsto, a za celu godinu očekuje se rast privrede od 3,8 ili 3,9 procenata.

Kako je najavljeno, akcija smanjenja cena pojedinih osnovnih životnih namirnica trajaće do kraja oktobra. Nije isključeno da bi država, kao što Jelić i pretpostavlja, mogla da odluči da produži regulaciju ovih cena. Uz to, u Srbiji su već dugo ograničene i cene goriva.

Jelić dodaje da je zbog toga što je Srbija pre nekoliko dana dobila investicioni rejting, logično očekivati i pojačan priliv direktnih stranih investicija, što bi kroz određeni period trebalo da rezultira „otvaranjem novih radnih mesta, rastom kupovne moći i lične potrošnje i nastavkom pozitivnog trenda rasta domaćeg BDP-a“.

Fino štelovanje

Monetarne odluke centralnih banaka se uvek i svode na „fino štelovanje“ i donekle uspešno procenjivanje tržišta. Inflacija jeste ključna pri odlukama o referetnim kamatnim stopama, ali i drugi faktori igraju bitnu ulogu. Investicioni rejting i rast bruto domaćeg proizvoda, nezaposlenost, ali i priliv SDI su samo neki od činilaca koje ekonomisti prate. U godinama kada fiskalna politika nije toliko ekspanzivna, odnosno kada nisu predviđeni tako veliki troškovi, centralne banke imaju mesta za „labaviju“ monetarnu politiku, odnosno niže kamate. Ove godine i narednih, sve do 2027. godine do kada je povećana potrošnja za EXPO i naoružanje, u Srbiji to neće biti slučaj.

Trenutno se ekonomisti na lokalnom tržištu dele u dve grupe, one koji vide problem u fiskalnoj politici i inflaciji, kao i one koji zbog investicionog rejtinga, ali i rasta BDP-a očekuju mnoga poboljšanja koja bi budžet i rast cena stavila pod kontrolu.

„Rebalansom budžeta smo doneli niz odluka koje će bitno uticati na rast rashoda u narednoj godini, ulaganje u vojsku, socijalnu zaštitu, infrastrukturu, povećanje plata i penzija. Treba sačekati sa smanjenjem kamatnih stopa dok se ne definiše fiskalna politika za narednu godinu. Nije dovoljno to što imamo investicioni rejting i regulisanje cena – to što gura inflaciju sada je brza domaća tražnja, brža od proizvodnje. U prvoj polovini godine to je vidljivo, a ako se nastavi sa ekspanzivnom fiskalnom politikom i u sledećoj godini, mogla bi da raste još brže. Ako plate rastu brže od produktivnosti, to stvara troškovni pritisak na inflaciju“, upozorava Arsić.

S druge strane, Jelić očekuje da će NBS nastaviti sa politikom postepenog labavljenja monetarne politke dok god ostvaraju svoj primarni cilj stabilnosti cena, te da „trenutna kretanja na globalnom tržištu idu u prilog takvim potezima“.