BIRN: Katastar rudarskog otpada – zaboravljeni državni projekat plaćen dva miliona evra

Katastar rudarskog otpada Srbije napravljen je 2020. godine, ali umesto detaljnih i ažurnih podataka o rudarskim deponijama, javnosti su bile dostupne samo šture informacije, iako je na pojedinim lokacijama uskladišten opasni otpad i na njima postoji opasnost od klizišta, objavio je danas BIRN.

Srbija je dobila Katastar rudarskog otpada, glasio je naslov vesti koju je u afirmativnom tonu prenela nekolicina medija u Srbiji početkom 2020. godine. Projekat je koštao 2,1 milion evra i finansirala ga je Evropska unija sa 90 odsto učešća.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) tada su rekli je Srbija „dobila jasnu sliku u pogledu rudarskog otpada“, „što čini osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka u pogledu rešavanja pitanja rudarskog otpada“.

Ipak, četiri godine kasnije, postavlja se pitanje koliko je ta slika jasna.

Donedavno, na internet aplikaciji Katastra rudarskog otpada bili su dostupni samo oskudni podaci o 41 napuštenoj deponiji rudarskog otpada, a podataka o deponijama aktivnih rudnika na njoj nije ni bilo, iako je projektom najavljeno prikupljanje podataka sa više stotina lokacija.

Na javno dostupnim serverima Ministarstva rudarstva i energetike nalazili su se detaljniji podaci o mnogo većem broju deponija. Ovi podaci pokazivali su da među napuštenim deponijama ima i onih sa opasnim otpadom, od kojih su pojedine na mestima na kojima postoji opasnost od klizištima, piše BIRN.

Nije poznato da li su podaci sa servera aktuelni i validni, da li su prikupljani u okviru projekta izrade Katastra i zašto nisu objavljeni u aplikaciji.

BIRN je, kako se navodi, poslao Ministarstvu rudarstva i energetike pitanja u vezi sa Katastrom, da bi nakon toga svi podaci o rudarskim deponijama – i oni osnovni sa aplikacije i oni detaljniji sa servera – nestali su sa sajta ministarstva.

BIRN podseća da je državna revizorska institucija (DRI) u decembru 2022. utvrdila da „sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan“ i da „nije uspostavljena jedinstvena baza podataka rudarskog otpada“.

Profesorka na Katedri za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine Rudarskog fakulteta u Beogradu Dragana Nišić, smatra da bi aplikacija Katastra rudarskog otpada trebalo da obuhvati i aktivne deponije rudarskog otpada, kao i da se uskladi sa propisima o izveštavanju o rudarskom otpadu.

„Korisno bi bilo dati za svaku deponiju podatke o karakteru otpada, količini odloženog otpada, rudi od koje otpad nastaje, riziku od udesa, itd“, rekla je Nišić za BIRN.

Ona je dodala da je, radi bolje informisanosti javnosti, potrebno da svi ti podaci budu u potpunosti transparentni.

„U ovakvom obliku u kakvom je sad, Katastar ne zadovoljava te potrebe“, kazala je Nišić.

Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN-a.