Stros-Kan reforme počinje od privatizacije i poreskog sistema

Francuski stručnjak Dominik Stros-Kan rekao je da mu je cilj da obezbedi stabilan rast srpske ekonomije, a njegova karijera u Francuskoj pokazuje da se i u domovini bavio privatizacijama javnih preduzeća, reformom poreskog sistema i uvođenjem modernih tehnologija.

Dominik Stros Kan počeo je svoju savetničku misiju u Beogradu i doneo ključne reči – razvoj i rast. Najmanje u naredna tri meseca smišljaće strategiju za to kako da se ostvare ti ciljevi. 

„Pitanje je na koji način možemo da obezbedimo taj rast ako svake godine pravimo manjak u budžetu od milion ipo evra i najmanje tog novca odlazi u investicije i infrastrukturu, a najveći deo u tekuću potrošnju – dakle mi taj novac pojedemo, a ne investiramo. Da bismo preokrenuli taj trend, negde moramo da uštedimo. Ja još ne vidim uvek konkretan predlog na koji ćemo način i gde štedeti da bismo više novca za infrastrukuru i projekte koji će nam jednog dana omogućiti preko potrebni rast“, kaže Mića Ćulibrk v.d. glavnog urednika NIN-a. 

Koncept rasta Stros Kan promovisao je prvo u svojoj domovini, gde je u dva mandata vodio resore industrije i finansija. 

Stros Kanove ministarske mandate u Francuskoj obeležile su velike promene. Ubrzao je privatizaciju pre svega Frans Telekoma, Er Fransa i Aerospacijala. Pokrenuo je veliku poresku reformu, a smatraju ga i ocem ideje o radnoj nedelji koja umesto 40 traje 35 sati i o zapošljavanju mladih. Stalno se slikao za računarom i insistirao je na uvođenju modernih tehnologija u sve sfere društva kao i na razvoju te grane ekonomije. 

Za vreme svojih ministarskih mandata, Stros Kan je u otadžbini bio veoma cenjen, kaže naš nekadašnji ambasador u Francuskoj Radomir Diklić i ističe ga kao najcenjenijeg ekonomistu francuske levice. 

„Dok je on bio ministar, Francuska je imala dobar privredni rast. Imala je pad nezaposlenosti. On je uradio neke privatizacije, a takođe što je recimo interesantno za nas je to da je u to vreme su javna preduzeća postala ekonomski efikasna – recimo železnica“, kaže Diklić. 

Diklić dodaje i da su Francuzi bili izuzetno ponosni na svog čoveka koji je bio na čelu Međunarodnog monetarnog fonda sve dok nije bio primoran da iz fonda ode.