Francuski stručnjak Dominik Stros-Kan rekao je da mu je cilj da obezbedi stabilan rast srpske ekonomije, a njegova karijera u Francuskoj pokazuje da se i u domovini bavio privatizacijama javnih preduzeća, reformom poreskog sistema i uvođenjem modernih tehnologija.
Dominik Stros Kan počeo je svoju savetničku misiju u Beogradu i doneo ključne reči – razvoj i rast. Najmanje u naredna tri meseca smišljaće strategiju za to kako da se ostvare ti ciljevi.
„Pitanje je na koji način možemo da obezbedimo taj rast ako svake godine pravimo manjak u budžetu od milion ipo evra i najmanje tog novca odlazi u investicije i infrastrukturu, a najveći deo u tekuću potrošnju – dakle mi taj novac pojedemo, a ne investiramo. Da bismo preokrenuli taj trend, negde moramo da uštedimo. Ja još ne vidim uvek konkretan predlog na koji ćemo način i gde štedeti da bismo više novca za infrastrukuru i projekte koji će nam jednog dana omogućiti preko potrebni rast“, kaže Mića Ćulibrk v.d. glavnog urednika NIN-a.
Koncept rasta Stros Kan promovisao je prvo u svojoj domovini, gde je u dva mandata vodio resore industrije i finansija.
Stros Kanove ministarske mandate u Francuskoj obeležile su velike promene. Ubrzao je privatizaciju pre svega Frans Telekoma, Er Fransa i Aerospacijala. Pokrenuo je veliku poresku reformu, a smatraju ga i ocem ideje o radnoj nedelji koja umesto 40 traje 35 sati i o zapošljavanju mladih. Stalno se slikao za računarom i insistirao je na uvođenju modernih tehnologija u sve sfere društva kao i na razvoju te grane ekonomije.
Za vreme svojih ministarskih mandata, Stros Kan je u otadžbini bio veoma cenjen, kaže naš nekadašnji ambasador u Francuskoj Radomir Diklić i ističe ga kao najcenjenijeg ekonomistu francuske levice.
„Dok je on bio ministar, Francuska je imala dobar privredni rast. Imala je pad nezaposlenosti. On je uradio neke privatizacije, a takođe što je recimo interesantno za nas je to da je u to vreme su javna preduzeća postala ekonomski efikasna – recimo železnica“, kaže Diklić.
Diklić dodaje i da su Francuzi bili izuzetno ponosni na svog čoveka koji je bio na čelu Međunarodnog monetarnog fonda sve dok nije bio primoran da iz fonda ode.
Bravo! os da ima nekoga da ovo cuje i rasmisli?