Izgradnja gasne elektrane jedno je od rešenja koja bi Srbija mogla da primeni kako bi smanjila emisije štetnih gasova u atmosferu koje sada emituje u rekordnim količina iz svojih termoelektrana, ali bi pre toga, trebalo da uzme u obzir sve potencijale koje nude alternative, od solarnih panela do daljeg razvoja hidropotencijala, kažu za Novu ekonomiju stručnjaci, ocenjujući najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi Srbija mogla da izgradi jednu veću ili dve manje gasne elektrane u skoroj budućnosti.
Vućić je nakon susreta sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim tokom Samita o klimatskim promenama u Bakuu izjavio za RTS da Srbija sa Azerbedjžanom potencijalno planira projekte među kojima se može naći i izgradnja gasne elektrane.
Prema njegovim rečima, ako bi Srbija mogla da podigne jednu veliku gasnu elektranu to bi u velikoj meri obezbedilo i osiguralo njene potrebe za električnom energijom u budućnosti, prenela je Beta.
„Bilo bi dobro ako bi Azerbejdžan uzeo učešće u izgradnji jedne veće gasne elektrane u Srbiji, ili dve manje“, rekao je Vučić.
Energetičar Miloš Zdravković za Novu ekonomiju podseća da Srbija već ima gasne elektrane, a da bi gradnja novih bila najisplativija u „velikim metropolama poput Niša, Novog Sada i Kragujevca, jer bi se tako donekle rešio ekološki problem zagađenja koji proizvode termoelektrane i ostali neobnovljivi izvori energije“.
Zdravković smatra da su obnovljivi izvori energije potpuno nekonkurentni klasičnim, tako da je „ekonomski, izgradnja gasne elektrane najisplativija“.
„Gasprom je kao privatna kompanija sam uvideo potencijal gasnih elektrana i sam je napravio jednu. Privatna kompanija to ne bi učinila ukoliko ne smatra da je tako nešto isplativo“, kaže Zdravković.
On tvrdi da je količina energije koju proizvodi jedna gasna elektrana zamenjiva samo većim brojem solarnih elektrana, te da takva proizvodnja energije iz pretežno obnovljivih izvora, jednostavno nije isplativa.
Na pitanje da li bi Srbija trebalo da uvozi gas iz Azerbejdžana, Zdravković odgovara da smatra da je za Srbiju najjeftinije, kao i najkvalitetnije da uvozi gas iz Rusije, a pošto je svakako već prikačena na Turski tok, onda je i „sam prevoz gasa najsigurniji tim putem“.
Ekonomista Milan R. Kovačević za Novu ekonomiju kaže da je za Srbiju veoma važno „gašenje termoelektrana jer će biti određenih penala, ako tako ne bude“, te je prelezak na ekološke izvore energije prioritet u ovom trenutku. On smatra da nije dovoljno promišljena ideja hidroelektrana ili nekih drugih izvora energije, koji ne bi bili gasne elektrane.
„Gasna elektrana nije najbolja ekološka opcija, jer se ipak emituje neka količina ugljen-dioksida, dok bi putem solarnih elektrana ili vetrogeneratora proizvodnja energije prešla na potpuno čist način proizvodnje“, kaže Kovačević.
Biranje između gasne elektrane i drugih izvora energije, nije samo stvar isplativosti već i ekološke potrebe, smanjenja emitovanja štetnih gasova, na koja se Srbija obavezala potpisivanjem Pariskog sporazuma 2015. godine. Srbija je kao i ostale države potpisnice Sporazuma u obavezi da smanji emitovanje štetnih gasova sa efektom staklene bašte.
On navodi da je najveći problem proizvodnje energije iz ovih obnovljivih izvora to što su nedovoljno elastični. Takvi izvori energije u potpunosti se oslanjaju na vremenske prilike, a nijedna država ne može da kontroliše klimu. Gasna elektrana je, sa druge strane, potpuno elastična.
„Ukoliko vam treba energija vi je proizvodite. Kada vam ona nije potrebna, ugasite gas i štedite“, navodi Kovačević.
Jedan od problema je što cena ovakve energije mnogo zavisi od toga da li morate da uvozite dodatan gas ili ga imate dovoljno. Cena gasa će svakako zavisiti od tržišta, a sam gas mora preći od Turske preko Bugarske do nas, što takođe utiče na cenu.
Sama izgradnja ovakve elektrane može se donekle izvesti na prostoru gde već imamo termoelektrane jer se neki delovi mogu iskoristiti. Kovačević napominje da Srbija svakako mora da ugasi neke od svojih postojećih termoelektrana o čemu je bilo govora i ranije.
Predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije Dejan Popović prošle godine je za portal Energija Balkana naveo da Direktiva o velikim ložištima predviđa zatvaranje termoelektrana Morava i Kolubara A, na kojim se ne isplate ulaganja zarad usklađivanja sa zahtevima za zaštitu životne sredine. Zbog toga bi na lokacijama ovih elektrana bilo isplativo izgraditi neko gasno postrojenje, a nivo investicija bi bio dodatno smanjen, jer postoji prenosna infrastruktura što bi olakšalo čitav proces.