Profesor Mesarović: Najbolje rešenje za Srbiju je zakup 10 odsto kapaciteta mađarske nuklearke

„Za Srbiju bi najbolje rešenje bilo da za obezbeđenje nedostajuće električne energije zakupi desetak odsto kapaciteta mađarske nuklearne elektrane Pakš i izgradi gasnu elektranu u okolini Niša“, rekao je stručnjak za nuklearnu energiju profesor Miodrag Mesarović.

On je, za Betu rekao da bi to bio prvi korak, a drugi bi trebalo da bude priprema za gradnju nuklearne elektrane u Srbiji, što će omogućuti zakon kojim se ukida zabrana, odnosno moratorijum na izgradnju nuklearne elektrane.

„Nuklearna elektrana bi zamenila termoelektrane u Srbiji na ugalj koje izlaze iz pogona. Zakupom deset odsto kapaciteta mađarke nuklearke značilo bi obezbeđenje novih 240 megavata električne energije, što bi bilo ekvivalentno proizvodnji u jednom bloku u termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu“, rekao je Mesarović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nedavno, nakon sednice Saveta za stratešku saradnju Srbije i Mađarske, da je zamolio premijera Viktora Orbana da razmotri mogućnost da Srbija uđe u vlasništvo pet ili deset odsto nuklearke Pakš, koju gradi ta zemlja.

Ranije je izjavio da je sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhanom Alijevim razgovarao o zajedničkoj gradnji gasne elektrane u Nišu, prenosi Beta.

Mesarović je rekao da bi sa Mađarima mogao biti napravljen aranžman o zakupu deset odsto kapaciteta kako bi se prvo građanima pokazalo da je nuklearna energija sigurna i da, uz to počne obuka domaćih kadrova u toj nuklearki kako bi se pripremili za upravljanje kada se izgradi u Srbiji.

„Za nuklearku Pakš, Rusija je Mađarskoj dala veoma povoljan državni kredit od deset milijardi dolara, a na njega se ne obračunava ni interkalarna kamata (kamata dok traje izgradnja), dok su Mađari obezbedili još 2,5 milijarde dolara. Eventualni dogovor Srbije sa Mađarima ne mora nužno da uključuje i Rusiju iako je ona obezbedila najveći deo novca za tu elektranu“, rekao je Mesarović.

Isluženo gorivo, kako je rekao, prerađuje još i Francuska, a ostali ga odlažu.

Rusija sada, kako je rekao, u Egiptu o svom trošku gradi četiri nuklearne elektrane i koristiće ih 30-ak godina, prodajući struju građanima te zemlje, a kada istekne ugovoreni rok tog specifičnog aražmana predaće ih Egiptu u vlasništvo i Egipat će moći da ih koristi još 40-50 godina.

Na pitanje da li će Srbija moći da izgradi nuklearnu elektranu za desetak godina Mesarović je rekao da će joj za takav objekat trebati 20 – 25 godina, a tada će i nestati uglja i moraće da budu zatvorene stare termoelektrane.

Mađarska, prema njegovim rečima, 2035. godine zatvara četiri male nuklearke (Pakš-1) jer im ističe radni vek i zbog toga gradi dve nove (Pakš-2) od ukupno 2.400 megavata.

To se, prema rečima Mesarovića, može odnositi na podatak da instalisanu snagu varijabilnih elektrana na sunčevo zračenje i vetar treba bar toliko i više puta uvećati, zbog njihove prirodno ograničene proizvodnje.

„Pošto je rast potrošnje električne energije postepen i ništa se ne razvija tako dramatično brzo, ukupna potrošnja može da se poveća za oko dva puta“, rekao je Mesarović.

Istakao je da je neophodno sagraditi i elektranu na gas u okolini Niša jer će, konzorcijum američke kompanij UGTR i južnokorejske Hyundai Engineering graditi šest solarnih elektrana od 1.000 megavata, pa kada nema dovoljno sunca potrebno je da se obezbedi proizvodnja iz drugog izvora, a gasna elektrana je najfleksibilnija kada je reč o „pokrivanju“ varijabilne proizvodnje.

Zakup dela nuklearne elektrane „Belene“ u Bugarskoj Srbija je, kako je rekao Mesarović, pokušala još za vreme vlade Mirka Cvetkovića od 2008. do 2012. godine, ali nije postignut dogovor.

Umesto na lokaciji Belene, Rusi su taj pogon trebali da grade uz postojeću nuklearnu elektranu Kozloduj, međutim, izgleda da će, umesto ruske, Bugari uzeti opremu od Amerikanaca, što je posledica trenutno izmenjenih geopolitičkih okolnosti, rekao je Mesarović.

On je dodao da bi lokacija za izgradnju nuklearne elektane u Srbiji bila uz Dunav jer je takvoj elektrani potrebna velika količina vode, a da su osamdesetih godina prošlog veka već ispitivane lokacije uz tu reku, ali je 1989. godine sve prekinuto kada je u SFRJ uveden moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana.

„Srbija, u slučaju da gradi nukelarnu elektranu mora da misli i o skladištenju otpada. Zemlje koje ozbiljno na to misle radije ugovaraju izgradnju nuklearnih elektrana uz preuzimanje otpada sa Rusijom“, zaključio je profesor Mesarović.

Ruski gas za Srbiju sada skoro po berzanskoj ceni